Selekcije Ženska linija i program za mlade 14+ već godinama su miljenici publike filmskog festivala Slobodna Zona.
Ove godine pridružuje im se i nova programska celina EU Zona promena. Zajedničko im je suočavanje sa realnošću i vera u mogućnost promene – na ličnom i društvenom planu, ma koliko to u prvom trenutku izgledalo nemoguće.
Pokretači promena su junaci filmova čija ubeđenja i moralna čvrstina nadjačavaju ograničenja koja nameću kako religiozne dogme i tradicija, tako i samovolja države, i drugih institucija.
Petnaesto izdanje donosi i novu programsku liniju EU Zona promena. Filmovi u ovoj selekciji bave se problemima koji definišu svakodnevnicu i najdirektnije utiču na život ljudi širom Evrope i sveta, ali i kod nas.
Porast desnog ekstremizma, populistički pokreti koji koriste slabosti demokratskog društva i nezadovoljstvo gubitnika liberalnog kapitalizma, ugrožavanje osnovnog ljudskog prava na stanovanje i krov nad glavom, korupcija u politici i društvu samo su neke od tema ove selekcije.
Ovi filmovi biće i povod za razgovore u okviru govornog programa Kompas Slobodne Zone.
Dokumentarni film Henrika Georgsona “Stig Laršon: Čovek koji se igrao vatrom” govori o zaostavštini i malo poznatim detaljima iz života genijalnog autora Stiga Laršona.
Tvorac je i pisac “Milenijum – trilogije”, koja je adaptirana u nekoliko uspešnih filmova koji su u Srbiji prikazivani pod naslovima “Muškarci koji mrze žene” i “Ono što nas ne ubije”, kreirajući jednu od najsnažnijih savremenih filmskih junakinja popularne kulture: Lizbet Salander.
Laršon je bio predan novinar i autor, čiji je fascinantan i dramatičan život do sada bio uglavnom nepoznat. Bio je posvećen borbi protiv desnog ekstremizma i širenju poruke da je demokratija pravo za koje se treba neprekidno boriti.
Film sadrži intervjue sa ljudima bliskim Laršonu, kao i jedinstven materijal iz njegove privatne arhive, rekonstrukcije događaja i nikada ranije viđene arhivske snimke.
Reditelj proslavljene televizijske serije Most (Bron/Broen) Henrik Georgson je reditelj ovog uzbudljivog dokumentarca.
Film “Izbačeni”, novi dokumentarac nagrađivanog reditelja Fredrika Gertena, istražuje zašto sve više i sve teže možemo da priuštimo život u velikim gradovima.
Stanovanje je osnovno ljudsko pravo, preduslov za siguran, zdrav i stabilan život, kako za pojedinca, tako i za društvo.
Međutim, u najvećim gradovima širom sveta postaje sve teže i teže obezbediti mesto stanovanja. Ko stoji iza svega toga i koji su faktori koji čine stanovanje jednim od gorućih svetskih pitanja današnjice?
U filmu o tome govore Saskija Sasen, Džosef Štiglic, Roberto Savijano i Lejlani Farhe, specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za pitanja adekvatnog stanovanja ljudi širom sveta.
Ovaj aktuelan i sjajan dokumentarac poziva na odgovornost korporacije, društvene moćnike i sve druge koji sprečavaju i ugrožavaju pristup onome što je osnovno ljudsko pravo.
U filmu koji je pobednik ovogodišnje selekcije Quinzain na filmskom festivalu u Kanu glavni junak filma gradonačelnik Liona, Pol Terano, pati od egzistencijalne krize na svakom nivou.
Posle 30 godina u politici, u koju je ušao kao strasni levičar, danas se oseća potpuno prazno i lišen bilo kakvih ideja.
Kako bi to prevazišao, Pol angažuje mladu i pametnu filozofkinju, Alis Ajman, za neobičan posao predlaganja ideja Gradskoj skupštini u Lionu.
Kroz njihov odnos u filmu “Alis i gradonačelnik” reditelj na duhovit i dirljiv način preispituje savremeni život, kroz filter dve generacije. Dijalog dveju dijametralno suprotnih ličnosti koje preispituju sve ono u šta su do tada verovale.
Film “Mafija kroz objektiv” rediteljke Kim Longinoto, jedan je od tri angažovana dokumentarna filma koji ove godine čine selekciju Ženska linija.
Biografski film o Leticiji Batalji, fotografkinji italijanskog porekla poznatoj po smelim snimcima pustoši koju je za sobom ostavljala mafija u njenoj rodnoj Siciliji je 22. film u karijeri rediteljke.
Kim Longinoto je dobro poznata publici Slobodne Zone, čak 8 njenih filmova je prikazano u prvih 15 godina ovog festivala.
Kombinacija Bataljinih potresnih crno-belih fotografija i scena iz klasičnih italijanskih filmova, retki istorijski snimci i sećanja same autorke pričaju priču o ovoj neverovatnoj ženi, koja i danas u svojoj 84. godini fotografiše.
Njena hrabrost i nepokolebljivost bila je ključna za razotkrivanje brutalnih zločina Koza nostre i borbi italijanske države protiv mafijaške hobotnice 80-ih godina prošlog veka.
Polin Kejl, filmska kritičarka časopisa Njujorker u periodu od 1968. od 1991. uspela je da se izbori za svoje mesto u muškoj profesiji i ostavi trag u svetu filma i filmske kritike.
Zahvaljujući briljantnom stilu, nepokolebljivom samopouzdanju, burnoj prošlosti i dubokoj ljubavi prema filmskoj umetnosti, Polin Kejl je postala jedna od ikona zlatnog doba (američke) kinematografije.
Sačinjen od preko 40 intervjua i nikada viđenog arhivskog materijala, film “Tako je govorila Polin Kejl” je uzbudljiv portret pionirke koja je, zbog izjava vezanih za filmove i kulturu u zlatnoj eri filmskog stvaralaštva, bila podjednako obožavana i omražena.
U dokumentarcu “Tako je govorila Polin Kejl”, glumica Sara Džesika Parker čita Polinine originalne zapise, a o ovoj izuzetnoj ženi kroz inserte iz filmova o kojima je pisala i uticaju koji je izvršila na generacije filmskih stvaralaca između ostalih govore: Kventin Tarantino, Kamil Palja, Dejvid O. Rasel i mnogi drugi.
15. festival Slobodna Zona zatvoriće dokumentarni film Barbare Miler “#Žensko zadovoljstvo”, čije su junakinje pet hrabrih, snažnih i samosvesnih žena, koje razbijaju tabue koje nameću njihova patrijarhalna društva i verske zajednice.
Debora Feldman, Lejla Husein, Rokudenašiko, Doris Vagner i Vitika Jadav se svojom neverovatnom snagom i pozitivnom energijom bore za oslobađanje i autonomiju ženske seksualnosti, religijskih dogmi i kulturoloških barijera.
Ali njihova pobeda ima visoku cenu: javno su omalovažavane, optuživane za krivična dela, izopštene iz društva u kome su odrastale, a pristizale su im čak i pretnje smrću od strane verskih vođa i fanatika svih vrsta.
One su živi primer kako hrabrost, slobodna volja i žudnja za životom mogu da menjaju rigidne društvene strukture i slave život u svim njegovim različitostima.
Selekciju Ženska linija i ove godine je podržala Rekonstrukcija Ženski Fond (RŽF).
Selekcija 14+ namenjena je srednjoškolcima i mladima i jedna je od tri takmičarske selekcije na festivalu. O najboljem filmu odlučivaće srednjoškolski žiri sastavljen od učenika i učenica beogradskih srednjih škola.
Osim srednjoškolskih matine projekcija neki od filmova iz ove selekcije naći će se i u popodnevnim terminima u Beogradu, ali i u Nišu i Novom Sadu.
Oni pružaju uvid u stanje društva iz perspektive mladih i bave se širokim spektrom tema – od klasičnih tema odrastanja i traženja svog mesta u školi, porodici i među vršnjacima do tema (zlo)upotrebe medija, krize moralnih vrednosti i važnosti lične odgovornosti. Izdvajamo neke od njih.
U filmu “Treća smena” Porodica Očoa vodi privatnu hitnu pomoć u Meksiko Sitiju, neprestano u borbi za pacijente sa ostalim službama hitne pomoći.
Dok pokušavaju da zarade za život u ovom nemilosrdnom poslu, bore se da njihove finansijske potrebe ne ugroze ljude kojima pomažu.
Rigorozna kazna inače korumpirane policije tera porodicu da pokuša da legalizuje svoju praksu. Reditelj Luk Lorencen, koji je ujedno i snimatelj i montažer ovog napetog dokumentarnog filma bavi se ljudskom dimenzijom etički kompromitovanog posla porodice Očoa i istražuje goruća pitanja funkcionisanja zdravstvenog sistema, propuste vlade i kompleksnost lične odgovornosti.
“Selfi” je jedinstvena rekonstrukcija događaja koji su doveli do ubistva 16-godišnjeg Davida Bifolka, koga je 2014. godine ubio karabinjer u napuljskoj četvrti Trajano.
U pokušaju da istraži i razume okolnosti koje su dovele do Davidove smrti reditelj Agostino Ferente pronalazi dvojicu Davidovih prijatelja Pjetra i Alesandra i moli ih uz pomoć mobilnih telefona u formi selfija ispričaju priču o njihovom prijateljstvu.
Rezultat je vizuelno impresivan film o odrastanju i pubertetu, o tome kako je kada poreklo određuje budućnost, o nasilju države, gnevu i bolu zbog gubitka u dominantno muškom svetu gde je najvažnije biti jak.
U okviru selekcije 14+ biće prikazano i devet kratkih filmova mladih autorki i autora polaznika programa Slobodna zona Junior i njihovih vršnjakinja i vršnjaka iz Prizrena.
To će ujedno biti prilika da svoje prve filmove predstave publici iz srednjih škola iz Beograda i okoline.
O nagradama će na festivalu Slobodna Zona pored međunarodnog, regionalnog i srednjoškolskog žirija kao i u prethodnih 14 godina odlučivati i publika glasanjem tokom svih pet festivalskih dana za filmove iz svih selekcija. Izbor je veliki, a konkurencija jaka.
