Scorpions će ponovo, posle 5 godina, raširiti svoje muzičke pipke nad Beogradom 25. juna, u Štark Areni, sa još boljom koncertnom produkcijim nego tada (ako je to moguće), ali i sa aktuelnim albumom “Rock Believer” koji upravo promovišu na evropskoj turneji.
S obzirom na to da “They still loving us…”, i mi jedva čekamo susret, a Headliner je dobio privilegiju da pred ovaj, verovatno najveći koncertni događaj godine u Srbiji, proćaska sa giitaristom Matijasom Jabsom, koji je posle Rudolfa Šenkera i Klausa Majnea, po stažu najstariji član benda, koji je “propustio” samo njihov debi album.
Zato je ovaj intervju, koji je radila naša saradnica Marija M. Karan, bio sjajna prilika da podsetimo i na neke ključne detalje iz karije najvećeg nemačkog, a po mnogima i evropskog heavy metal benda.
Scorpionsi poslali video pozdrav fanovima u Srbiji… Vidimo se 25. juna u Štark Areni
HL: Privilegija je upoznati vas, hvala Vam na izdvojenom vremenu, dobrodošli na portal Headliner, najpoznatiji portal u regionu Zapadnog Balkana. Posle pet godina, ponovo nastupate u Beogradu, u Areni, da li se sećate te energije od pre pet godina?
Matijas: Da, bilo je ludo. Nosim najbolje uspomene. Ako ne grešim, to je bilo 2018. godine, prvi put smo nastupili sa Mikijem (Miki Di, bubnjar koji se priključio bendu 2016. godine) koji je i sam ranije dosta puta nastupao u Srbiji sa bendom Motorhead i pričao nam je o tome pre nego što smo i mi konačno došli. Sjajna publika, bio je to odličan nastup. Ali, moram vas upozoriti – ovaj show će biti još mnogo bolji!
HL: Kako će se ovaj nastup razlikovati od prethodnog? Koliko često menjate set liste i dizajn scene na svojim koncertima? Da li se to razlikuje baš od albuma do albuma, ili od jedne do druge velike turneje?
Matijas: Obično je turneja vezana za album, ali definitivno od turneje do turneje želite da imate novi izgled (scene), novi redosled pesama (set listu), mada neke pesme – naše vanvremenske hitove izvodimo svaki put, bilo gde, na isti način. Pitanje je – koliko novih pesama možemo uključiti i ovog puta, našim novim albumom “Rock believer” bilo je lakše nego ikada. Sve pesme su bile snimljene uživo u studiju i jako se dobro uklapaju sa našim klasicima iz ’80tih i ’90tih koje izvodimo. Sve se tako dobro uklapa da ne možete da primetite razliku, ide nova pesma, pa “Rock you like a hurricane”, pa “Peacemaker” ili bilo koja druga, sve ima jedinstven tok i to je sjajno.
HL: Ko zapravo formira listu pesama/set listu? Da li je to bend i samo članovi benda, ili još neko – producent, menadžer?
Matijas: Ne, uvek je to samo bend. Na primer, nastup počinjemo kao što počinjemo novi album, nečim što je očigledno kako bi dali novi štih. Imamo određenu dinamiku jer nam nastupi dugo traju, počinjemo moćno, onda pokušavamo da malo usporimo, obično na sredini koncerta izvodimo neke pesme akustično, imamo nekoliko baš lepih, onda ponovo dižemo atmosferu. Povremeno tu su i instrumentalni brejkovi i onda svakako – bis tokom kojeg izvodimo najveće pesme poput “Still lovin you”, “Rock you like a hurricane”. Dakle, imamo određenu formulu, koja za nas dobro funkcioniše, a momenti u kojima su instrumentalne solaže daju vremena da pevač odmori glas.
HL: A šta je sa scenskim efektima? Hard rok muzika uvek uključuje i neke specijalne efekte…
Matijas: Nismo baš prijateljski nastrojeni prema pirotehnici… probali smo jednom, ali smo ipak to ostavili drugim bendovima. Vazduh od toga bude jako loš u prostoru. Odavno već koristimo multimedijalne efekte, najboljeg kvaliteta. Ovog puta imamo skoro trodimenzionalni sadržaj, videćete svetlosne efekte u kombinaciji sa pokretnim slikama na velikim ekranima i to je nešto zaista spektakularno. Zaista se može primetiti da poslednjih godina ljudi više ne slušaju samo, već žele da istovremeno i vide nešto…i to se dešava od kraja ’90tih i ekspanzije DVD-eva. A live show i tome služi i sada mi pojačavamo vizuelne efekte, a kada dolazite u veliku arenu, ne želite da nosite dvogled već da sve vidite. Ovo će biti sjajan show.
HL: Mislim da je ovo dovoljan mamac za sve, kao ih i ima, koji već nisu „upecani“ da dođu i vide i razumeju šta će se desiti u beogradskoj Areni 25 juna kada budete došli kod nas. Ali, ako se vratimo kroz vreme, bend Scorpions je osnovan 1965. a Vi ste im se pridružili krajem ’70tih?
Matijas: Da, bio je to jun 1978. godine, eto nedelju dana pre nastupa u Beogradu obeležiću 45 godina u bendu!
Scorpions najavili opasan koncert 25. juna u Štark Areni, za Beograd spremljena vrhunska produkcija
HL: Sjajno, znači u Beogradu proslavljate jubilej! Kakve ideje i vizije ste imali u to doba, u svojim dvadesetim godinama, a kakve su vam aspiracije i ciljevi danas?
Matijas: Kada sam počeo bio sam u radnim dvadesetim godinama, imao sam 21-22 godine. Tada je 30 godina značilo biti star. S druge strane, niko nije imao plan B, bili smo posvećeni i mislili smo da nam je suđeno da izvodimo muziku i budemo bend koji će svirati rok muziku i proputovati svet. To su tada bile ideje i ciljevi. Ali da to zapravo ostvarite i da to činite sve do danas, to je nešto što, rekao bih, niko nije mogao da zamisli, da će ovo sve toliko drugo trajati. Proslavili smo 50. godišnjicu benda i pre nego što shvatiš, evo za dve godine slavimo 60. godišnjicu na šta me je nedavno podsetio jedan novinar. Pomislio sam “Oh ne!” Ali, svi primećujemo – vreme leti i pre nego što se okrenemo je sledeće leto, a onda je do tada samo godinu dana. Tako da su sve šanse da ćemo proslaviti i 60. godišnjicu takođe! Rudolf (Šenker) je osnovao bend negde novembra 1965. godine i zato od tada i računamo. Bend se zvao Scorpions, ali nije imao nikakve veze sa bendom kakav će kasnije postati, bilo je to nešto poput školskog benda. Ali, kako bilo, to je početak i evo nas – “Rockin’ you Serbia!”.
HL: Pomenuli ste “Rock you like a hurricane”. Ta pesma je imenovana jednom od 40 najboljih rok metal pesama svih vremena, te jednim od najboljih (gitarskih) rifova ’80-tih. Na neki način to je klasik, hit za sva vremena u hard rok muzici. A onda, 2000-tih uradili ste novi aranžman te pesme i izveli je sa Berlinskom filharmonijom. Posle toga, pre nekoliko godina, gledali smo globalno popularnu Netflix seriju “Stranger things” gde smo ponovo čuli “Rock you like a hurricane” i još jednom je revitalizovali. Kako vi vidite ponovno popularizovanje tih jako poznatih pesama danas. Da li je to dobro za neku novu generaciju vaše publike?
Matijas: Da, mislim da jeste. Ako neka pesma postane klasik, u ovom slučaju to je rok klasik, izvesno je da će preživeti talase nove muzike, a svakako pomaže u tome ako se ponovo popularizuje putem tv serija, reklama, drugih umetnika koji ih obrađuju (mada obično to nisu hitovi). Ali ako je mi ponovo snimimo, velike su šanse da će ponovo skrenuti pažnju. Takođe, mi tu pesmu izvodimo uživo, mnogo puta i svaki put ljudi polude iako su je verovatno čuli hiljadu puta od pet hiljada puta koliko smo se odsvirali. Ali, svaki put pokreće istu emociju kod svih ljubitelja muzike širom sveta i to je sjajno.
HL: Neverovatno je kako se ide u korak s vremenom. Imate novu generaciju klinaca koja odrasta u digitalnoj kulturi i sluša drugačiju vrstu muzike, a onda se pojave popularne serije koje gledaju i tu čuju pesmu i istog trenutka se “upecaju”, zato se čini da su novi mediji jako važni za ponovnu popularizaciju pesama?
Matijas: Da, to je stvarno istina, društvene mreže su danas veoma važne. U suprotnom, mislim da ne bi videli toliko mlađe generacije u prvim redovima ispred scene. Mislim da je to zbog toga što su nas videli na YouTube-u i sličnim mestima.
HL: Da li Vi imate društene mreže?
Matijas: Bend ima. Ja lično nisam na Fb, Insta. Iskreno, imam dovoljno posla i bez toga. Ne znam šta bih pre. Toliko smo zauzeti turnejom po celom svetu i svašta radimo…
Klaus Majne (Scorpions): U novi album utkali smo DNK svog zvuka, za sve rock vernike na svetu…
HL: Ok, to nije izgovor da ne pratite trendove. Višestruko nagrađivani američki novinar Patrik Rajden Kif imao je svoj podkast koji je nazvan po pesmi “Wind of change”. U tom podkastu, on je zapravo, istraživao teoriju zavere koja je bila vezana za tu pesmu. Znate o čemu govorim. Kako već jednom stati na kraj teoriji zavere da je “Wind of Change” zapravo napisao neki talentovani autor koji dolazi iz CIA?
Matijas: Da, kada smo čuli za to, smejali smo se, ali i zamišljali šta bi se desilo da je to zapravo bila istina. Kakvu to zapravo moć muzika ima. Mi znamo da to nije istina, ali ideja je smešna. Veoma je kreativna, a taj novinar, koji je radio i za New York Times (časopis), od toga je napravio veliku vest, preko svog podkasta. Čuo sam da je prodao i autorska prava. Bio je poslovan čovek, veoma kreativan, ali jasno – sve to nije istina.
Dok pola sveta priča o njihovoj “CIA prošlosti”, Scorpions objavili novu pesmu koja se, gle čuda, bavi “nadom u bolje sutra”
HL: Kada su te glasnine uopšte krenule? Kada je pesma objavljena ’90tih godina, ili nešto kasnije?
Matijas: Mislim da je to bilo pre pandemije, posle nekog intervjua koji smo imali i sa Klausom, tome ima već 5-6 godina. Nije to bilo tako davno.
HL: Ovde se radi o još jednoj popularizaciji pesme, ali u sasvim drugom kontekstu?
Matijas: U sasvim drugom kontekstu da. On je želeo da napiše veliku priču. Ljudi govore da je to soundtrack raspada Sovjetskog Saveza. I on je hteo da kreira ideju da iza pesme stoji CIA, što svakako nije bio slučaj.
HL: Kada se nadamo se jednog dana rat u Ukrajni okonča, da li ćete se vratiti originalnim stihovima pesme “Wid of Change” i da li biste u tom slučaju ponovo svirali u Moskvi?
Matijas: Postoji ta mogućnost, generalno jako smo tužni zbog ovog užasnog rata, ne možemo da nastupamo ni u Rusiji ni u Ukrajni više, gde smo često nastupali tokom poslednjih 30 godina i tamo imamo milione obožavatelja. Mislim da smo jedan od najvećih bendova u obe zemlje. Mnogo nam je žao što ne sviramo, ali i kako taj rat utiče na sve ljude sa obe strane. To je tragično i jako tužno. I kao muzičar jedino što možete je da kažete: “Hej, bilo bi sjajno ako bi mogli da zaustavite ovo sranje“.
Grupa Scorpions zbog Ukrajine i Rusije promenila stihove hita “Wind of Change”…
HL: I muzika ne bi trebalo da ima granice?
Matijas: Upravo tako. Pogotovo mi, svirali smo u više od 80 zemalja sveta, rekao bih više nego iko drugi. I strašno je videti šta se dešava, bez obzira da li je to blizu ili daleko od nas, to je jednostavno strašno za sve ljude koji su upleteni. I nadam se da će se ovo sve završiti i ako i dalje budemo tu biće nam drago da ponovo nastupamo u obe zemlje.
HL: Dolazite iz Hanovera, koji je važan poslovni centar u Evropi. I vi ste 2007. godine renovirali staru zalagaonicu instrumenata i napravili modernu radnju za prodaju gitara koja je i nekakav muzički centar u kojem se ljudi okupljaju, sreću, druže, poput muzičko kulturanog hub-a. Čula sam takođe da bend poseduje i sopstveni brend viskija? Dakle definitivno imate osećaj za uspešan biznis. Da li je to nešto čime planirate da se bavite kada se penzionišete ili vam je dodatni posao uz muzičku karijeru?
Matijas: Što se tiče otvaranja muzičke radnje, prijatelj me je upoznao sa ljudima iz Minehna koji su želeli da se penzionišu, svidela mi se radnja, zatvorio sam se i renovirao, ulepšao i onda sam dobio ideju da na otvaranje pozovem ljude, kao i godinu dana kasnije kada smo proslavili prvi rođendan, pa se tako okupljamo jednom godišnje. Takođe, pre nedelju dana smo bili u Minhenu i kada ljudi znaju da sam u gradu, bude baš gužva. Tačno je, to nije nešto samo za fanove Scorpionsa, već i za ljubitelje muzike, gitariste, muzičare koji dođu da se upoznaju i to je nešto sjajno. To je više hobi nego biznis. Ne možete se obogatiti od prodaje gitara. Ali ja to volim, ja sam gitarista i dok basisti imaju jedan ili dva instrumenta, gitaristi ih imaju dvadeset-trideset, do sto – sto pedest.
HL: A koliko gitara vi posedujete?
Matijas: Ne znam, ali to je veliki broj. Neko drugi bi to mogao bolje da zna. Imam ih dosta na turneji, ima ih dosta u našem skladištu, a posedujem i sve gitare u svojoj radnji, dakle – na stotine ih je.
Vredelo je čekati pola veka… Evo kako je bilo na Scorpionsima u Areni…
HL: Vi svirate na ručno rađenim gitarama?
Matijas: Da, imam svoja dva modela, koja je za mene izradio moj graditelj gitara, ali sviram i na standardnim Gibson, Fender gitarama.
HL: Da li imate neke planove o brendiranju još nekih proizvoda u budućnosti?
Matijas: Nemamo više viski. Što je šteta, znam, ponestalo je. Ali postoji novi Scorpion’s džin – ako volite džin. Osim toga, ne bavimo se suviše time…ali dobro je imati nešto zbog fanova.
HL: Možda Scorpion’s Muzička Škola Roka? To bi bio dobar brend.
Matijas: Razmišljao sam i o tome. Voleo bih da sarađujem sa muzičkim univerzitetima, da uradimo nešto poput masterklasova. Ali trenutno smo prezauzeti. Za to morate imati vremena, biti redovno tu, ako želite nekog nešto da naučite morate biti tu dva ili tri puta nedeljno, a ne jednom u šest meseci. To onda nema nikakvog smisla.
HL: Kao veliki bend, kao legende roka – da li se svega sećate, da li danas razgovarate o prošlim vremenima i kada pogledate unazad da li kažete – ok smo, sve ovo je vredelo?
Matijas: Obično ne razgovaramo o prošlosti, ali kada nas neko podseti, ispostavi se da svi imaju dobro sećanje, prisećamo se detalja, dok sedimo svi zajedno i tako se sklopi cela priča ponovo. Nemam tendenciju da gledam u prošlost, radije gledam unapred, ali ako odgledam dokumentarni film o bendu, a imali smo ih nekoliko, jer smo morali da ih pregledamo, onda kažem „Hej, ok, u redu smo“ i bude zapravo veoma impresivno kada neko sastavi sve ono što smo uradili. Od dana do dana nikada o tome ne bih razmišljao. Imam dovoljno toga o čemu moram da mislim za danas, sutra i prekosutra, da bih promišljao o nečemu pre 40 godina. Ali kada vidite sve editovano, onda je to nekako impresivno.
HL: Ok, poslednje pitanje: da li postoje neki bendovi u Hanoveru, Nemačkoj, negde u Evropi… koji bi mogli da vas zamene na prestolu kraljeva rok muzike?
Matijas: Ne znam, nikoga ne vidim za sada, ali nikad se ne zna – možda neki klinci negde u nekoj garaži vežbaju i oni će biti sutrašnji heroji. Trenutno ih ne vidim mnogo. Postoje neki američki bendovi – volim da slušam bend Greta Van Fleet, na primer. To je sjajan novi bend, iako se čuje Led Zeppelin uticaj, sjajni su. Možda ima i drugih ali jako je teško pratiti kada ste sami na putu, svirate, koncentrišete se, imate koncerte – nema vremena da pretražujete nove bendove.
HL: Greta Van Fleet je odličan primer! Onih koji će očuvati večni plamen roka i hard roka. Hvala vam na vremenu, vidimo se u Beogradu, uskoro, veoma smo uzbuđeni zbog koncerta. Prvenstveno vam želim dobro zdravlje i energije za sve vaše buduće akcije.
Matijas: Veliko hvala, takođe.
A o tome kako u ovom ludom svetu i dalje ostati Rock Believer – saznaćemo na koncertu, 25. juna u Štark Areni. Vidimo se tamo…
Marija M. Karan za HL
