Branimir Džoni Štulić, nekadašnji frontmen benda Azra, već četiri decenije vodi borbu oko naknade za emitovanje njegove muzike.
Sve je počelo 1981. kad je Štulić izašao iz SOKOJ-a (Savez kompozitora Jugoslavije) jer više nije hteo da preko tog udruženja štiti svoja autorska prava.
Štulić tvrdi da to udruženje (danas Organizacija muzičkih autora Srbije) decenijama zarađuje na njegovoj muzici, a da on od toga nema ništa. Prozvao je i hrvatski ZAMP (Služba zaštite autorskih muzičkih prava), a samo od kompanije Croatia Records je tražio 25 miliona evra.
Paranoja postaje ozbiljna… Džoni Štulić protiv “jadnih impostera”, kompleksaša, Facebooka i… celog sveta
Nakon dužeg vremena, to pitanje je ponovo pokrenuo na svom YouTube kanalu, pa je u opširnoj objavi izračunao koliko novca mu do sad navodno duguju.
“SOKOJ, što znači Savez kompozitora Jugoslavije (premda bi u tom slučaju trebalo SKOJ, ali da se raja ne doseti, sitno izmene naslov), zadrži ime i u novim okolnostima iako bi ispravnije bilo, po istom načelu, SOKOS, jer Jugoslavije više nema, a sad je to Organizacija muzičkih autora Srbije, dakle, to SOKOS se čita Savez organizovanog kriminala Srbije, i to s obe strane, sa leva na desno i obratno, kako god se uzme, budući da ako laže koza, ne laže rog, što je, uostalom, i vidljivo iz dopisa kojeg beh primoran dotičnima uputiti”, počinje Štulić.
[infobox title=’Oglasio se i SOKOJ’]
Povodom teksta koji je objavljen na Youtube stranici Branimira Štulića, u kome se obraća Sokoju – Organizaciji muzičkih autora Srbije, ova organiзacija se oglasila saopštenjem koje vam prenosimo u celosti:
Branimir Štulić je istupio iz članstva u organizaciji Sokoj u septembru 1981. godine, kojom prilikom mu je saopšteno da će napuštanje proizvoditi dejstvo počev od 1.1. 1982. godine.
Nakon napuštanja Sokoja, g. Štulić nije pristupio nijednoj svetskoj organizaciji za kolektivno ostvarivanje prava. Dakle, punih 39 godina kompletan autorski repertoar g. Štulića ne spada u repertoar koji zastupa organizacija Sokoj (ni po osnovu direktnog članstva, niti po bilateralnim ugovorima sa drugim organizacijama za kolektivno ostvarivanje autorskog prava).
Sokoj (niti bilo koja druga organizacija) nije mogao dati dozvolu za korišćenje Štulićevih dela (tj. izdatim dozvolama njegova dela nisu bila obuhvaćena), što znači da bi autor morao sa svakim pojedinačnim korisnikom, gde zakon dozvoljava, za svaki posebni način korišćenja da odvojeno reguliše svoja prava i eventualno potražuje naknadu. Na osnovu svega gore navedenog,
Sokoj (niti bilo koja druga organizacija) nije ni mogao da ubira naknadu za korišćenje njegovih dela, tako da ne postoje neisplaćeni tantijemi na ime g. Štulića.[/infobox]
“Poštovani, upoznati ste sa dopisom g. Živkovića, koji vam je u moje ime poslao zadnju opomenu pred isključenje i, takođe, prosledio dokument koji to u celosti potvrđuje (zacelo ne zbog dalje komunikacije i izjašnjenja na navode, već zbog dobre vere i najkraćeg roka od 14 dana). Eto, ima tome punih četrdeset godina da se vi o taj dokument oglušujete. Za to vreme ste mi naneli neizmernu štetu. Ja sam po tadašnjim zakonima morao ući u SOKOJ da bih dobijao svoje autorske i druge honorare, međutim, oni nisu stizali.
“Nisam ni dinar primio celog života”
Kako navodi, on je u februaru 1981. godine raskinuo svaku saradnju sa ovom organizaijom.
“Čak i tako ste (po istom obrascu) još polagali pravo na ubiranje mojih honorara sve do isteka te kalendarske godine (znajući da ih nikada nećete isplatiti), štaviše, toliko vam se osladilo da mi ne silazite ‘sa nježnika’ sve do današnjeg dana. Sad, ja nisam od SOKOJ-a primio ni dinara u celokupnom životu. Za drugu polovinu 1980. ste ubrali barem 50.000 tadašnjih maraka samo od Jugotona na ime mojih autorskih honorara koje nikada nisam video, a sledeću ’81. kudikamo više, da ne spominjem radiodifuzna izvođenja kako u zemlji tako i inostranstvu (koja su daleko platežnija)”, nastavlja Štulić.
O da, čekali smo ovo… Štulić reagovao na biografiju Leinera: Uporno moje našim zove, a po istom obrascu zauzvrat mi pripisuje svoje zverske osobine, lažov patološki
“Predali ste me u zamenu za ‘Oluju'”
Ističe i da je “ubiranje prihoda nastavljeno sve do 1994. godine”.
“Tad ste me u zamenu za hrvatsku ‘Oluju’ predali ZAMPU (vidi se da radite za istog gazdu), dakle, tu ste me svake godine oštetili za milion evra, jer, premda ste znali da ja nemam ništa s vama, opet do rata je na svakom nosaču zvuka stajalo SOKOJ i, naravno, moji radiodifuzni prihodi su se slivali u vaše kofere, a upravo je to i razlog vašem podmetanju nepostojećih web licenci na moje pesme, content ID–a i uopšteno drugih lažnih i neistinitih podataka. Ipak to ne znači da vam matematika ne ide od ruke, naprotiv, i sami ćete lako izračunati koliko tih trinaest godina po milion evra iznosi, dodatno kamati. A neću vam oprostiti ni tih godinu i po, ’80. i ’81. To je što se tiče glavnice iz Jugoslavije. A za ove druge potonje grehe koji se očito protežu od ’94. sve do današnjih dana (jer čemu onda ovo prometovanje), još 26 miliona, dakako sa kamatama, dok bezočnost vašeg ‘poslovanja’ nema cenu, pa ću je otpisati”, zaključio je.
ZAMP i ranije reagovao
Hrvatska Služba zaštite autorskih muzičkih prava i ranije je saopštavala da ne ubira nikakav novac od dela Branimira Štulića.
“Branimir Štulić dakle ne želi ostvarivati svoja prava preko bilo kog udruženja za kolektivno ostvarivanje prava u svetu. Da bi to uradio, on ne mora da bude član npr. HDS ZAMP-a – trebalo bi da bude član bilo kojeg sestrinskog društva za kolektivno ostvarivanje prava u svetu – ako želi i nizozemskog društva BUMA/STEMRA. Ali on to jednostavno ne želi.
Dakle, prema izboru samog Štulića, HDS ZAMP ne naplaćuje naknadu za korišćenje njegovih prava. Ne postoje nikakva sredstva ni ‘Štulićev novac’ koja bi administrativni aparat HDS ZAMP-a zadržavao ‘za sebe'”, deo je njihovog saopštenja.
