Džiboni spada u onu grupu izvođača koji su dobrodošli u svim krajevima ex-Yu. Njegova muzička karijera traje više decenija, a tokom nje menjao je muzičke pravce, pravio hitove za druge, snimao na engleskom.
Kaže da se se nerado seća nekih svojih radova s početka karijere, ali pravda se da neke poteze morao da napravi zbog novca.
To se odnosi na pesme koje je radio za druge izvođače dok, kako ističe, u muzici koju stvara za sebe, ne pravi kompromise već radi onako kako oseća.
– Bio je period pre mog prvog albuma kad sam pisao pesme za druge. Bilo je pesama koje nisu za pohvalu. Tu sam itekako radio kompromise, morao sam da platim račune. Recimo, kad bi Arsen Dedić pisao za nekog drugog, to bi uvek bio Arsen. A ja sam pisao stvari kakve bi ta osoba napravila kad bi znala da komponuje, i kakvu bi volela da peva. Pa ako taj neko nije baš bio inteligentan, nije ni pesma bila takva. A ako je osoba bila malo više misleća, onda su moje pesme znale da budu pretenciozne – kaže Džiboni.
Srećom, dodaje, to je trajalo samo dve godine, a onda je došla “Noina arka”. Prvi zlatni, a onda i prvi platinasti album u samostalnoj Hrvatskoj.
– Rekao sam, evo, napraviću ovo sebi za dušu. Teško ko će to razumeti, možda dve hiljade ljudi, ali nema veze. I kao da me je neki svemir čuo i rekao: “A daj više da i ovaj rodi!” To je došlo posle osam godina pokušavanja i u tom trenutku mislim da sam bio zreo za uspeh. Bio je to happy end i rekao sam sebi da ne smem ništa da uradim da to isflekam – navodi Džiboni.
Napunio je, kaže, sve arene u regionu, svirao na stadionima, trgovima…
– To je to što sam želeo, da radim svoju muziku bez kompromisa i da postoji toliko veliki broj ljudi koji to voli i razume. Ne znam šta bi moglo biti bolje od ovoga – kaže popularni Dalmatinac.
I uspeo je. Tokom skoro 30 godina karijere često je menjao stil, ali publika je uvek ostajala uz njega.
Izvor: cdm.me
