Izložba Marije Sekule pod nazivom “A sad adio” biće otvorena u četvrtak, 5.februara u 18:00 časova u Stovarištu Materijala.
Izložba je nastala iz jedne jednostavne, ali važne ideje: Da se ne zaboravi kako smo se nekada smejali.
Kroz duh kultnih filmova ex Yu kinematografije: “Ko to tamo peva”, “Varljivo leto ’68”, “Maratonci trče počasni krug”, “Nacionalna klasa”, “Vruć vetar”, “U raljama života”… izložba oživljava humor, ironiju i mentalitet jednog vremena koje nas je oblikovalo.
“Izložba je nastala je iz potrebe da se sačuva jedno posebno kolektivno sećanje – da se ne zaboravi kako smo se nekada smejali. Smeh koji nije bio beg od stvarnosti, već njen najtačniji komentar. Smeh koji je nosio ironiju, prkos, toplinu i inteligenciju jednog vremena.
Pripadam generaciji rođenoj 1977. godine, generaciji koja je odrastala uz filmove tadašnje Jugoslavije, u trenutku kada su oni bili mnogo više od zabave. Ti filmovi su bili kulturni kompas: nosioci narativa, tradicije, morala, ideologije, ali pre svega – duha vremena. Kroz humor su govorili ono što se nije smelo izgovoriti direktno, kroz likove su razotkrivali društvo, a kroz replike stvarali zajednički jezik koji i danas svi razumemo.
Filmovi poput “Ko to tamo peva“, “Varljivo leto ’68“, “Maratonci trče počasni krug“, “Nacionalna klasa“, “Vruć vetar“ , “U raljama života“… urezali su se u kolektivnu svest kao arhetipovi naših porodičnih, društvenih i ličnih priča. Njihove scene ne pamtimo samo po kadrovima, već po emociji – po smehu koji je istovremeno bio gorak i oslobađajući. I danas, decenijama kasnije, te replike izgovaramo spontano, kao šifru prepoznavanja, kao dokaz zajedničkog porekla i iskustva.
Izložba “A sad adio“ nije nostalgija u klasičnom smislu. Ona je zapis o vremenu, o mentalitetu i o načinu na koji smo kroz humor učili da preživimo stvarnost. To je omaž jednom kulturnom nasleđu koje nas je oblikovalo, ali i tiho pitanje savremenom trenutku: da li se danas smejemo isto, i da li se uopšte prepoznajemo u sopstvenom smehu?
Ova izložba je poziv na sećanje, ali i na ponovno gledanje – ne filmova, već sebe. Jer dok god se sećamo kako smo se nekada smejali, postoji kontinuitet. A dok postoji kontinuitet, ništa zaista nije nestalo. A sad – adio.” (Marija Sekula)
Izložba će trajati od 5. februara do 5. marta.
