Drugi dan OK Festa ponovo je počeo na Sky Cola OK Bini, ali sada malo manje agresivno. Ovaj put, desio se kontrast između nešto laganije muzike i veoma jake vrućine.
Snalažljivu publiku, međutim, ništa nije moglo da spreči u slušanju kvalitetnih bendova, tako da su ponovo oformljne grupe u hladovni.
Na Tjentištu stanuje – ljubav… Evo kako je bilo na žurci dobrodošlice u kampu OK Festa
Oni koji nisu imali sreće da nađu svoje mesto, sa sobom su poneli suncobrane i tako sebi napravili ugođaj kao na plaži. Deca su rashlađivala roditelje prskajući ih vodom iz plastičnih pištolja, dok su oni najhrabriji zauzeli svoja mesta ispred bine, ali bosi.
Da su i muzičari ljudi od krvi i mesa, kojima itekako smeta sunce kom su direktno izloženi, pokazao je bend Obojeni Program. Oni su pravili simpatične pauze za rashlađivanje – polivali su se vodom iz flašica. Dve bas gitare, bubnjevi i vokal, ovaj bend predstavlja nesvakidašnji sastav instrumenata koji je zainteresovao dosta ljudi. Njihova najpoznatija pesma “Kad se neko nečem dobrom nada” izvedena je uz ovacije.
Svet u kojem svi želimo da završimo… Nebo vrelo, Sutjeska hladna, a muzika moćna – počeo OK fest
Postaje gotovo pravilo da dnevne svirke ne mogu da prođu a da se bar malo, u tragovima, ne začuje rege zvuk. Posle Obojenog Programa, nastupili su pioniri jugoslovenskog regea – Del Arno Band i doneli sa sobom talas pozitivnih vibracija.
Posle kraćeg kašnjenja, došao je red na poslednji nastup na Sky Cola OK Bini. Neustrašiva publika okupila se u broju tolikom da bismo komotno mogli da očekujemo nastup Elementala na glavnoj bini na nekom od sledećih festivala.
Pre nego što je počeo program na Visa Glavnoj Bini, imali smo malo vremena da porazgovaramo sa Nebojšom i Milom, kamperima iz Beograda.
Kako se provodite za sada, kako vam je u kampu?
– Super nam je na festivalu! Ove godine smo tu sa malo većom ekipom. Muzika je odlična, a kamp ne bismo menjali ni za šta na svetu, iako malo bole leđa ujutru – našalila se Mila.
Da li vam je ovo prvi put ovde?
– Nije, neki od nas su ovde peti ili šesti put, uvek se rado vraćamo na Tjentište jer je svaki put sve bolja i bolja energija.
Čini se da ove godine ima više kampera nego ikad, kako ste se snašli?
– Došli smo spremni, ipak imamo dosta iskustva. Imamo super mesto iako ima znatno više ljudi nego prošle godine, što nas je iznenadilo. Prošle godine smo imali malo više privatnosti za druženje, ali smo sada upoznali dosta “komšija” sa kojima se lepo slažemo. Dobro je da ima mnogo ljudi, to znači da festival raste – objašnjava ona.
Postoji li nešto što biste voleli da promenite, što bi moglo da bude bolje?
– Ništa posebno, osim što bi higijena mogla da bude malo bolja, kao i organizacija štandova sa hranom. Takođe, voleli bismo da se uvedu neke nove bine koje bi podrazumevale plesne večeri – rekao je Nebojša.
A sada da se vratimo onome zbog čega smo svi ovde… muzici.
Možda moramo da volimo ono što nas neće, ali ono što nas svakako hoće je fenomenalan nastup grupe Artan Lili na glavnoj bini. Bračni par Slačala ne krije osećanja ni na bini, a u kombinaciji sa potpuno drugačijim scenskim nastupom gitariste sve to predstavlja savršen sklad. Pevali su o depri, ali depra nije bila ni u najavi, publika je pevala i plesala i sve što je potrebno za tako nešto su, kao u pesmi, sjajno žuto sunce i bistro plavo nebo nad Tjentištem.
Bina je dobila potpuno novi izgled uz scenografiju potrebnu za nastup Konstrakte. Kao kontrast ostatku benda, bila je u belom od glave do pete. Dok je pevala o žvakama i balonima, publikom su leteli isti oni crveni baloni od prethodne večeri. Pesmom je poslala snažnu poruku da iza svih nas stoji naša mama, a iza nje – njena mama.
Konstrakta je večeras iza sebe imala fantastičan bend i nastavila je tradiciju žena u bendu. Maša, basistkinja, imala je objektivno najbolji bas ton za sada. “Konstra, mi te volimo!”, orilo se iz publike koju su mahom činili roditelji sa decom.
Ono što su svi čekali je, naravno, numera “In corpore sano”, čiji kraj je predstavljao vrhunac koncerta. Kasnije, Konstrakta je izašla iz bekstejdža i na opštu radost vernih fanova koji su je čekali, obradovala sve one koji su želeli da se fotografišu sa njom. Slično je uradila i njena koleginica Romana, iz benda Artan Lili.
– Dobro veče, mi smo vaš omiljeni bend Bombaj Štampa – ovim rečima, a zatim i pesmom “Da li da” otvorio je nastup Branko Đurić Đuro. Uz ženski prateći vokal, doneo je, kao svoj na svome, zvuk pravog ex yu rokenrola, a kako je i sam zaključio, nije važno koliko ima muškaraca, a koliko žena, važno je da su svi ljubitelji ovog zvuka na pravom mestu. Po uzoru na mlađe koleginice, Đuro je posle svirke posvetio vreme fotkanju s publikom.
Ponovo je poslednji nastup večeri bio najposećeniji. Nestrpljivoj publici Gibonni je otpevao neke od najpoznatijih pesama, odmah, počevši od kultne “Mirakul”. Ostale kolege koje su delile binu sa njim su publici prilazile tek po završetku koncerta, dok je Gibonni to uradio u toku nastupa. Sišao je u publiku, odakle je završio započetu pesmu i nastavio sledeću. Mislio je na sve, te je pozvao i prisutne fotografe da mu se pridruže na bini i tako zabeleže što bolje kadrove.
Zvučno najkvalitetniji koncert zatvorio je drugo veče OK Festa, a da li će ga neko nadmašiti – ostaje da vidimo.
J. Ilić za HL
