NASA je pre 40 godina u svemir poslala dva Voyagera, sa probranim informacijama o Zemlji, fotografijama i snimcima Čaka Berija i Betovena, očekujući da će to biti dovoljno da nas eventualni vanzemaljci upoznaju. Autori projekta danas tvrde da, iskreno, to nisu očekivali.
Da ne možemo nikako biti sami u svemiru, mnogi tvrde, a na konkretne korake da otkriju gde bi još mogla biti inteligentna bića NASA se odlučila pre 40 godina, poslavši u duboki svemir dva Voyagera, bespilotne letelice – koje još putuju!
Autori projekta danas tvrde da, iskreno, to nisu očekivali.
Voyageri su već ostvarili osnovnu misiju, da istraže Jupiter, Saturn, Uran, Neptun i Pluton, pa su poslali brojne podatke i fotografije, kao što su pojedinosti s površine Jupitera i njegove oluje dvostruko veće od Zemlje, otkriće prvih aktivnih vulkana van Zemlje na jednom Jupiterovom mesecu ili da Saturnov mesec Titan ima atmosferu najsličniju Zemljinoj i da na Neptunovom mesecu Tritonu ima ledenih gejzira.
Iako su iz današnje perspektive tehnološke mogućnosti iz 1970-ih bile skromne, svejedno su se pokazale dovoljnim da letelice nastave dalje, u tzv. duboki svemir, a tamo bi već mogli da nalete na moguću verziju popularnih Marsovaca, koji su dugo u SF beletristici i filmovima bili sinonim za vanzemaljce.
E pa, da se ti “marsovci” ne bi pitali odakle stižu čudne letelice, NASA je na njih ukrcala reprezentativne pakete. Među njima su gramofon i zlatna ploča, izrađeni od materijala koji bi trebalo da traju najmanje milijardu godina (?!), sa snimljenim ključnim informacijama o čovečanstvu i životu na Zemlji.
Na ploči su, između ostalog, snimljeni zvuci oglašavanja kitova, pevanje ptica, pesma “Johnny B. Goode” Čaka Berija, kao i Beethovenova Peta simfonija i, konačno, pozdravi vanzemaljcima na 55 jezika.
U dokumentarnu priču o Zemlji uključeno je i 115 fotografija, na kojima su Veliki kineski zid, teleskop, zalazak Sunca, slonovi i majmuni, vozovi i avioni, majka koja doji dete…
Jedna od fotografija koju je Voyager snimio na Dan zaljubljenih 1990. godine, s udaljenosti od 6,4 milijarde kilometara, pokazuje Zemlju kao zrnce prašine, što jeste naša stvarna pozicija u prostranstvu naše galaksije. A o svemiru da i ne govorimo.
Kamere na letelicama već dugo ne rade, ali ostalih pet instrumenata, koji svakodnevno šalju podatke na Zemlju, još je u funkciji. Eksperti očekuju da će to trajati još barem deceniju, dok im potraje plutonijum koji im je izvor energije.
Eto, još toliko vremena imamo da nedvosmisleno saznamo ”ima li malih zelenih?”. I da li im se sviđa rokenerol.
HL/Izvor: Hina
