Na današnji dan, 12. jula 1979, tzv. ‘anti-disco vojska‘ javno je na stadionu Comiskey Park čikaškog bejzbol tima Chicago White Sox palila disco ploče, a nepotrebno je reći da su se stvari vrlo brzo otele kontroli.
Kada se 1977. u bioskopima pojavio film “Groznica subotnje večeri”, mnogi su urednici na radiju i muzičari, podstaknuti uspehom filma, počeli da napuštaju rok, prebacivši se na disco žanr. Kada je stanica WDAI prebacila fokus na disco, rokerski nastrojen DJ Stivi Dal dobio je otkaz i prešao na konkurentski WLUP. Ogorčen postupkom bivšeg poslodavca i revoltiran popularnošću disco muzike, odlučio je da svoje emisije i radijske smene posveti “iskorjenjivanju grozne bolesti po imenu disco”.
Rugao se žanru i izvođačima, uništavao ploče uživo u etru, a svoje je slušaoce nazivao anti-disco vojskom. “Disco je sranje!” – bio je njegov slogan dobro poznat svim istomišljenicima.
Majk Vik bio je promoter bejzbol kluba Chicago White Sox. Često su mu na pamet padale originalne marketinške ideje kojima je privlačio publiku na stadion, pa ga 1977. nije zaobišlo ni disco ludilo. Promovišući na utakmici “Noć disca” skupio je 20 hiljada posetilaca.
– Nikako mi nije bilo jasno kako smo uspeli da privučemo 20 hiljada ljudi koji su došli da slušaju ovu glupost od muzike. Rekao sam prijatelju da bi sad trebalo da organizujemo susret za sve one koji disco muziku ne mogu da smisle – rekao je Vik. Dve godine kasnije prijatelj ga je nazvao i rekao ‘Slušaj, ima neki lik na WLUP-u, zove se Stivi Dal i pali disco ploče uživo u etru’.
Vik i Dal brzo su našli zajednički jezik i dogovorili da će se manifestacija po imenu Disco Demolition Night – noć kada će uništavati disco ploče – održati 12. jula posle prve utakmice između White Soxa i Detroit Tigersa. Ako ste sa sobom doneli disco ploču koju ste želeli da uništite, na stadion ste mogli da užete za svega 98 centi.
Vik je očekivao 35 hiljda ljudi, a pojavilo ih se 60 hiljada. S druge strane, red je održavalo svega 50 redara. Najodlučniji mrzitelji disco muzike na stadion su ulazili preko merdevina naslonjenih na zid. Na terenu se nalazila velika hrpa disco ploča koju će dići u vazduh, a pre velikog finala Dal je kružio džipom po terenu ‘ložeći’ publiku mantrom – ‘Disco je sranje!’.
https://www.youtube.com/watch?v=I1CP1751wJA
U trenutku eksplozije, vazduhom nisu poletele samo ploče već i deo terena. Kada se dim razišao, sa svojih mesta su prema igralištu krenuli gledaoci: neki da bi uništili preostale ploče, dok su oni sportski nastrojeniji iskoristili priliku da ‘maznu’ pokoji suvenir poput busena trave, ‘baza’ i slično. Ubrzo je stigla policija da dovede stvari u red i 39 najupornijih anti-disco vojnika odvezla je maricom. Zbog stanja terena, domaća ekipa je predala drugu utakmicu suparnicima. Majk Vik je dobio otkaz nekoliko meseci kasnije.
Kako su mediji prenosili vest, tako su neki muzički kritičari i izvođači pokušali da izjednače mržnju prema disco muzici s mržnjom prema pripadnicima afroameričke, hispanoameričke i gej zajednice, ali strasti je smirio Heri Vejn iz KC and The Sunshine Band objasnivši da su se rokeri samo uplašili da bi disco muzika mogla da izgura njihov žanr.
Već početkom iduće decenije disco je postao prošlost, pa mnogi navode kako je Disco Demolition Night bila ‘noć zbog koje je disco umro’. Dal je u jednom kasnijem intervjuu rekao kako je svestan da je disco već tada bio na zalasku, ali da mu je drago što je ubrzao njegov odlazak, dok prva američka žena DJ Karen Mikson Kuk smatra kako bismo svi 12. jul u znak sećanja na disco trebalo da održimo minut ćutanja.
Izvor: Muzika.hr
