Čak i ako ne slušate rock (ali, ako ste na ovom portalu, to sigurno činite), ili ne volite Rolling Stonese (ima i takvih), čuli ste ovu pesmu “milion” puta.
A verovatno znate i da je nastala tako što se Kit Ričards usred noći probudio i zabeležio ideju za rif koji mu je došao u snovima, a idućeg jutra ideju podelio s Džegerom… “I Can’t Get No Satisfaction”, naravno.
Ali, možda ne znate da je ova pesma Ričardsu ubrzo počela da ide na živce. Razlog? Mislio je da je – previše folk.
Prvi put objavljena obrada “Satisfaction” Rolling Stonesa koju su uradili Rori Galager i Džeri Li Luis… da li je ovo najbolji cover ove pesme ikada?
Posle toga je počeo da gunđa da je pesma samo filer, nešto što počiva na rifu i da nije dovoljno dobra singl. Onda je tvrdio da zvuči previše kao “Dancing In The Street” od Martha and the Vandella’s, a čak i nakon što su ga odvukli u studio i naterali da snimi pesmu, Ričardsu se i dalje nije sviđala. I tako je ostalo do danas.
Sreća što ga ostatak ekipe nije poslušao. Danas ne bismo uživali u ovoj pesmi svaki put kad je čujemo:
