Široki trem koji se prostire duž čitavog pročelja porodične kuće Vitšenkovih u stvari je pozornica na kojoj junaci ovog romana generacijama proživljavaju svoje najintimnije drame.
Priča o Vitšenkovima počinje telefonskim pozivom koji su Abi i Red primili jedne večeri 1994, kada im je sin Deni saopštio da je gej.
Možda priča o ovoj porodici počinje kada se Abi zaljubila u Reda, jula 1959, tog “prelepog, svežeg, zlatno-zelenog popodneva”, na istom tom tremu.
Ili je ipak sve počelo 1936, kada se Džunior, Redov otac, zaljubio u kuću koju je sagradio za drugoga.
En Tajler se i ne trudi da pripoveda otpočetka ‒ iz zamršenih niti ona ispreda porodičnu sagu o neobično bliskim članovima porodice Vitšenk, njihovom zajedništvu, razilaženjima, nadama i naporima, a pogotovo o njihovom uverenju da su posebni.
Međutim, kao i sve porodice uostalom, oni otkrivaju samo jednu stranu priče kada govore o sebi.
Roman “Kalem plavog konca” je 2015. bio u najužem izboru za nagradu Buker, proglašen je za Njujork tajmsov bestseler i jednu od najboljih knjiga 2015. po izboru kritičara časopisa USA Today, Vašington post, Čikago tribjun.
Američka književnica En Tajler, dobitnica Pulicerove nagrade, i ovim delom dokazuje da je među najboljim hroničarima porodičnog života i dalje uspeva da nam dočara svakodnevicu na način kao da svet vidimo prvi put, u svom njegovom sjaju i jasnoći.
