Većina ljudi prestaje da traga za novom muzikom već posle tridesetog rođendana, rezultati su nedavno sprovedenog istraživanja muzičke platforme Deezer.
Poznata je životna činjenica da stariji ljudi vole da pričaju kako je nekada bilo bolje. Možete se uveravati da ćete zauvek ostati mladi ili slobodnog duha, ali pre ili kasnije ćete početi da gunđate zbog novotarija koje vas okružuju.
Nekima se to možda dogodi i pre nego što se nadaju. Istraživanje Deezera sugeriše da ljudi prestaju da otkrivaju novu muziku u prosjeku s trideset godina i šest meseci.
Muzička streaming usluga provela je istraživanje na hiljadu građana Velike Britanije o njihovim muzičkim ukusima i navikama slušanja muzike.
Čak 60 posto ispitanika odgovorilo je da stalno sluša iste pesme, ne trudeći se da otkrivaju novu muziku. Nešto više od četvrtine ispitanika uopšte nema želju da posluša muzička dela izvan preferiranih muzičkih žanrova.
Istraživanje je pokazalo i kako su ispitanici u svojoj 24. godini bili najaktivniji u potrazi za novom muzikom. Tada je čak tri četvrtine njih slušalo deset ili više novih pesama nedeljno, dok ih je 64 posto otkrivalo po pet novih izvođača svakoga meseca.
Nakon toga, međutim, izgleda da počinje da opada sposobnost ljudi da tim tempom prate muzičke trendove. I u nekom trenutku jednostavno prestanu.
Zasićenost prevelikom količinom novih singlova na tržištu (19 posto), obveze na radnom mestu (16 posto) i briga za malu decu (11 posto) navedeni su kao glavni razlozi zbog kojih je potraga za novim pesmama, albumima i autorima u padu.
– S toliko odlične muzike na tržištu nije čudno što se oseti prezasićenost. To često rezultira time da ostanemo ‘muzički paralizovani’ posle tridesete – kaže muzički urednik Adam Rid.
U tinejdžerskom dobu najviše se u proseku sluša pop muzika, ali muzički ukus “sazre” negde do tridesete. Do 33. godine raste verojatnoća da ljudi nikada više neće slušati novu muziku.
[infobox title=’Muzika budi uspomene’]
Neke ranije studije sugerišu da stalno slušamo iste pesme zbog muzičke nostalgije.
Na primer, velika studija objavljena u časopisu Memory & Cognition pokazala je da muzika ima snažan učinak na evociranje uspomena iz škole ili s fakulteta.
Početkom ove godine ekonomista Set Stivend-Davidovic analizirao je podatke Spotifya u New York Timesu i otkrio da će ista pesma, objavljena u vreme kada ste bili u ranim tinejdžerskim godinama, biti najpopularnija u vašoj generacijskoj grupi i deceniju kasnije.
Istraživanje je pokazalo da nam draga pesma stimuliše osećaj prijatnosti u mozgu i podsiče otpuštanje dopamina, serotonina, oksitocina i ostalih “srećnih” hemikalija. Što pesmu više volimo, to više tih hemikalija teče našim telom.
To se događa svima, ali tokom adolescentskih godina naš mozak prolazi kroz mnoge promene. Puni smo hormona, osećajni i osetljivi pa ako nam se pesma tada svidi, velika je verovatnoča da će tako biti zauvek.
To ne znači da kasnije u životu nećete čuti pesmu koja će vam se dopasti, ali verovatno neće imati jednako jak učinak jednostavno zato što više nismo takvi “sunđeri”.[/infobox]
HL/Izvor: Hina
