Na stranici The Red Hand Files, Nik Kejv je odgovarao na pitanja svojih fanova. Među brojnim pismima, našlo se i ono izvesnog Džordža iz Alabame.
Džordž iz Alabame sebe je predstavio kao obožavoca Nika Kejva, ali mrzitelja ostatka njegovih obožavalaca. Da ne prepričavamo i time umanjimo Džordžovu “ljupkost”, pitanje prenosimo u celosti:
“Da li se ikada umoriš od svih pretencioznih debelih lezbijki koje uživaju u tvojoj muzici? Lično uživam u tvojoj muzici, ali većinu tvojih fanova smatram nepodnošljivim. Samo se pitam da li smo na istoj stranici”.
E pa Kejv se zbog ovoga ozbiljno naljutio i ozbiljno potrudio da na ljubazan način objasni Džordžu iz Alabame koliki je s****a, ali i da svim internet trolovima, ma svima nama, da lekciju na temu slobode govora i političke korektnosti. Odgovor, takođe, prenosimo u celosti.
“Isus je na krstu rekao: “Oprosti im, ne znaju šta čine.” Džordž, mislim da je Isus direktno govorio tebi.
Pre nekoliko nedelja odgovorio sam na pitanje na jednom od mojih “In Conversation” evenata. Branio sam pravo ljudi da kažu šta žele. Branio sam pravo ljudi na uvredu. Ukratko, branio sam ideju slobode govora. Čini se da je ovih dana sloboda govora pala u nemilost. Koncept je polarizovan od strane nekih, i sada se zagovornik slobode govora često smatra, osećam pomalo bizarno, pripadnikom krajnje desnice. Međutim, verujem da, iako bi trebalo da imamo pravo da kažemo ono što želimo, postoje posledice onoga što kažemo i samo zato što možemo slobodno da govorimo, to nas ne čini imunima na posledice.
Zato je važno da promislimo nešto pre nego što pošaljemo te misli u svet. Kad sam počeo da odgovaram na pitanja, shvatio sam da mi pomaže da napišem svoje misli pre nego što ih formulišem u odgovor. Ova provera ima svoju svrhu, jer mi pomaže da vidim gde moje razmišljanje može biti nepošteno, beskorisno i štetno.
Dakle, u interesu slobode govora, Džordž, dao sam ti platformu. Međutim, i ja ovde spekulišem, mislim da će verojatno devedeset i devet posto ljudi koji su pročitali tvoje pitanje misliti da si, pa, malo šupak. Možda grešim. Moglo bi ih biti i više. Sada, možeš da kažeš “Pa šta? Niko ne zna ko sam ja. Kako to može da me povredi?” Možeš to da kažeš. Ali pogrešio bi. Ne verujem da te tvoja anonimnost štiti, kao što ne verujem da štiti trolove na društvenim mrežama. Osećam da postoje psihički putevi koji postoje između svih nas i da negativnost koju stvaramo naposletku nađe svoj put natrag prema nama.
Prilika da delujemo na bolji način je ona koja nam se neprestano pruža – da pokušamo da uradnimo sledeću stvar najbolje što možemo, a ne najgore. U ovom trenutku, Džordž, za tebe nije prekasno. Ako zatvoriš oči i izviniš se mojim obožavaocima, možda će negativna pažnja početi da se gubi. Mislim da su moji fanovi dovoljno pametni i dovoljno opraštajući da shvate da se tvoje reči protežu samo do margina tvoje lične evolucije.
Kad je Isus rekao: “Oprosti im, ne znaju šta čine”, on je mislio da ima mesta za sve da postanu bolji, svako od nas, jer svi mi stvarno “ne znamo šta radimo”. Sebe razumemo samo do granica našeg ličnog razvoja kao ljudskih bića. Ipak, možemo da idemo i dalje od toga. Uvek postoji prostor za evoluciju, kako bi postali bolji ljudi, i unapredili zajednički cilj čovečanstva i pristojnosti – to se ne odnosi samo na tebe Džordž, nego i na mene i, zaista, na sve nas.
S ljubavlju, Nik”
HL/Izvor: idesh.net
