Izdavačka kuća Popbooks objavila je obimnu monografiju “Daj, babo, glavu!” o jednom od omiljenih domaćih filmova i van novotalasne generacije o kojoj govori – o omnibusu “Kako je propao rokenrol” iz 1989. godine.
Knjigu “Daj, babo, glavu!” priredila je spisateljica i scenaristkinja Vladislava Vojnović koja će kroz stranice ove knjige omogućiti publici da zakorači iza kulisa jednog od najvoljenijih domaćih filmova i otkrije tajne, anegdote i fascinantne detalje njegovog rađanja, snimanja i života posle ulaska u bioskope.
Uz oko 250 fotografija i iz naftalina izvađena tri originalna scenarija, knjiga “Daj, babo, glavu!” na 400 strana donosi više od 40 iskrenih, duhovitih, dirljivih, a ponekad i gorkih priča ljudi čiji su talenat i entuzijazam napravili ovu kultnu filmsku trilogiju.
Svoje učešće u nastanku filma opisali su: glumci – Srđan Žika Todorović i Branimir Brstina, Anica Dobra i Nebojša Bakočević, Vesna Trivalić i Branko Đurić Đuro, zatim Bogdan Diklić, Ranko Tankosić i Džoni Racković; reditelji – Zoran Pezo, Vladimir Slavica i Goran Gajić; scenaristi, producenti, saradnici i članovi ekipe s druge strane kamere.
Kako neka od imena sa špice filma više nisu s nama, o njima su pričali i pisali: Branimir Brstina i Zoran Amar – o Sonji Savić; Gorica Popović – o Bati Živojinoviću; o scenaristi prve priče Branku Vukojeviću – njegova sestra Nena Vukojević-Hemond; o scenaristi druge priče Aleksandru Barišiću sećanja su podelili režiser Milorad Milinković Debeli i pisac Dušan Dule Nedeljković; Momčilo Rajin – o Kosti Bunuševcu.
U knjizi ćete moći da otkrijete i to kako je dramaturg Nebojša Pajkić nagovorio direktore Avala filma da daju šansu tek diplomiranim, nesvršenim studentima režije i scenarija, pa čak i jednom brucošu; zašto nije snimljena priča po scenariju u kome unuke sviraju folk, a njihove bake rok; kako je Anica Dobra junački preživela snimanje uz upalu pluća; kako je Bata Živojinović zasmejavao sektor šminke i kostima; na koga se sumnja da je uticao na Boru Todorovića da odustane od uloge Klaje Klajića; zašto nekoliko onih koji se sećaju snimanja filma kao omiljenog čoveka iza kamere ističu direktora filma kog su zvali Miša Hitler;
Od reditelja Marka Kostića saznaćete i priču o legendarnom Petru Kralju, koji je bio deo glumačke ekipe, ali se u filmu uopšte ne pojavljuje; o tome kako je Klint Istvud uticao na naziv omnibusa… i još mnogo drugih zanimljivosti koje se ne mogu naći na drugim mestima.
Zvučna strana ovog maltene mjuzikla zanimljiva je koliko i njen vizuelni deo: osim dve priče o Vladi Divljanu i sećanja Srđana Gojkovića Gileta, knjiga “Daj, babo, glavu!” donosi i priču legendarnog Koje – njegovo prvo javno oglašavanje u poslednjih pet godina – o filmskim iskustvima Zelenog Zuba koji narod brani od Superridže i Superoperatera, ali i mnogim drugim detaljima iz Kojine filmske karijere.
“Daj, babo, glavu!” nije samo svedočanstvo o jednom filmu već i omaž eri, muzici i kulturi koja je oblikovala generacije. Svaki segment filma, svaka glumačka replika i svaka nota filmske muzike nose sa sobom ubeđenja, nadanja, afinitete, humor i pobunu, a knjiga pruža priliku da saznate kako je sve to nastajalo.
Od neočekivanih trenutaka inspiracije do nepredviđenih prepreka na setu, ove priče osvetljavaju put koji je kroz mala vrata jedne etape Avala filma vodio od ideje do filma koji je postao sinonim za duh slobode, mladosti i rokenrola.
Knjiga, pored uronjenosti u prošlo vreme, pruža i dubok uvid u univerzalni kreativni proces stvaranja filma, od početnih ideja do finalnog proizvoda.
Kroz reči producenata, scenarista, reditelja, snimatelja, glumaca, scenografa, kostimografa, muzičara, montažera i mnogih drugih koji su bili deo ove nezaboravne avanture, čitaoci će otkriti koliko je strasti, truda i ljubavi utkano u svaku sekundu filma “Kako je propao rokenrol”.
Ova knjiga neophodno je štivo za sve ljubitelje filma, muzike i kulture, ali i za one koji žele da shvate šta je potrebno da se stvori filmski klasik koji odoleva zubu vremena.
Kako je propao rokenrol, ali stvarno… Ova grafička animacija je bolna istina, gledaš, ne veruješ, a ne možeš da skloniš pogled
Pripremite se za putovanje kroz vreme i prostor i saznajte kako je rokenrol zauvek promenio filmsku istoriju.
“Daj, babo, glavu!” šesto je izdanje Društva ljubitelja popularne kulture, odnosno brenda za književno izdavaštvo Popbooks.
Dosad su, podsećaju, objavili monografiju “Ogledala Lun”e o ovoj kultnoj novosadskoj grupi (uskoro drugo dopunjeno izdanje), antologiju domaćih hip-hop tekstova “Repotpisani”, strip knjigu Aleksandra Zografa “Priče iz Drugog rata”, studiju “Dobar rep BeGe Fanka”.
Takođe, u narednom periodu planiraju da izdaju biografije Vlade Divljana, Olivera Nekarijevića iz grupe KKN, Baneta Sanšajna, grupe Šarlo Akrobata…
“Kako je propao rokenrol” je jugoslovenski omnibus film iz 1989. godine koji čine tri nezavisna dela: “Do izvora dva putića”, scenariste Branka Vukojevića i reditelja Zorana Peze, “Nije sve u ljubavi (ima nešto i u lovi)”, scenariste Aleksandra Barišića i reditelja Vladimira Slavice, i “Ne šalji mi pisma”, scenaristkinje Biljane Maksić i reditelja Gorana Gajića.
Muziku za film komponovali su Vlada Divljan, Srđan Gojković Gile i Dušan Kojić Koja, koji se kao Zeleni Zub pojavljuje u vezivnim međupričama omnibusa.
Prva priča: Do izvora dva putića
Mladi roker Koma pokazuje i dokazuje da sve može da uradi bolje od svoga tate koji je producent narodne muzike, makar pri tome morao da nosi nindža-kostim svoje devojke. Ko mrzi narodnjake, naročito novokomponovane, otkriva se na kraju.
Druga priča: Nije sve u ljubavi, ima nešto i u lovi
Drakula je opet nastradao. Međutim, ovog puta, glogov kolac, srebrni metak ili krst nisu mu došli glave. Jedna plavuša uspela je da ga liši večnog života (momačkog) i bez pomoći izlaska sunca.
Treća priča: Ne šalji mi pisma
Eva šije, a Đura svira. Ono što im kvari sreću su pisma. Ne samo da se ne zna ko ih piše, već ni kome su upućena. Turbulentan je put do srećnog kraja.
Ovoj kjizi nedostaje jedna mrvica – pa da bude kompletna. To su statisti. Bio jednom jedan Pera Zunic koji se drznuo da pocetkom 80-tih godina onog veka organizuje Udruzenje statista koje bi onda reditelji jednostavno birali za svoje projekte. Naravno ni ovaj film, ni “Sta radis veceras?” niti mnogi drugi ne bi bili to sto jesu bez “njegovih” ljudi. Na zalost on se ubrzo razboleo i nije docekao ostvarenje svog sna.