Malo pesama ima uticaj i životno iskustvo jedine postojeće instrumentalne pesme koja je ikada zabranjena. Ako putem jednostavnog rifa i bubnja možete da okupite pleme muzičkih sledbenika, onda znate da ste napravili nešto sasvim posebno.
– Bio je momak po imenu Link Vraj – započinje Igi Pop. – Čuo sam ovu muziku u studentskom sindikatu na univerzitetu. To nešto zvalo se “Rumble” i zvučalo je… baaad.
Za Igija Popa, ovaj trenutak prognozirao je njegovu budućnost u zvučnoj kristalnoj kugli i, nepotrebno je reći, ta budućnost nije uključivala univerzitet.
– Emotivno sam napustio školu u trenutku kad sam čuo “Rumble” – zaključio je on.
Priča iza ove pesme je prava legenda. Link Vraj svirao je u jednom od svojih bendova, The Ray Men. DJ je zamolio bend da svira “The Stoll” grupe The Diamonds, Link Vraj se složio, ali pošto nikada nije čuo za pesmu on i njegove kolege iz benda našli su se u nebranom grožđu. I zato, u slavnoj ratifikaciji stare izreke “nužnost je majka izuma”, neophodnost pronalaska rešenja za datu situaciju iznedrila je jedan od najuticajnijih kamena temeljaca u istoriji rocka. Možda vi to ne mislite, ali tu je legija najvećih muzičkih zvezda koja se apsolutno slaže s tim.
Vrajev brat, Dag, koji u raznim potkrepljenim izveštajima nazvan “majstorom stihova koji bubnja glasnije od uragana koji prelazi preko fabrike zvečki”, odredio je ritam “pogrešnim” krajevima palica, a Vraj je izbacio nekoliko teških, vibratom natovarenih akorda, jer je tako zamišljao da zvuči pesma pod nazivom “The Stoll” (ne, ne zvuči). Da bi čuo gitaru nad udarcima koji je Dag nemilosrdno smišljao, ispred izbušenog pojačala postavio je mikrofon, a taj “izduvani” zvuk izazvao je pomamu ushićene gomile dok su se kupali u zvučnom bumu koji će kasnije postati poznat kao “Rumble”. Iako će pesma posle toga isplesti svoje sopstveno mistično putovanje, na kraju je se ta 1958. godina računa kao ona u kojoj je stvorena magija.
U dokumentarnom filmu “It Might Get Loud” iz 2008. godine, Džimi Pejdž je čak rizikovao da se potencijalno osramoti svirajući vazdušnu gitaru, samo da pokaže koliko je zaljubljen u ovu numeru.
– Slušao sam sve sa gitarom kao dete, sve što se sviralo i sve te različite pristupe i odjeke, ali kad sam prvi put čuo “Rumble”, to je bilo nešto što je imalo toliko dubok uticaj na mene.
Pokeraši odabrali… Evo koja je najbolja kockarska pesma svih vremena
Iako naklonjen okultnom, Pejdž ne spominje ništa o urođenom “lošem” zvuku koji je Igi Pop ranije objasnio, ali Pit Tauzend je u intervjuu govorio o njenoj “uznemirujućoj moći”:
– Sećam se da mi je bilo veoma neprijatno prvi put kad sam čuo “Rumble”, a opet sam bio veoma uzbuđen zbog tog zvuka gitare. On je kralj, da nije bilo Linka Vraja i “Rumble”, nikad ne bih uzeo u ruke gitaru.“
Ako vam treba još neki dokaz o krucijalnom uticaju koji je Link Vraj imao u izmišljanju “govora” savremenih gitara, evo i pohvale Nila Janga:
– Kad bih mogao da se vratim u prošlost i vidim bilo koji bend, to bi bio Link Vraj i The Ray Man.
HL/Izvor: faroutmagazine.co.uk
