Kompozitor Zoran Simjanović, član Saveta Festivala evropskog filma Palić i jedan od laureata nagrade “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji, kaže da se odnos prema filmskoj muzici promenio u smislu da se danas smatra da svi mogu sve da rade.
– Ne mogu svi sve da rade. Zato sam ja postao poznati kompozitor, jer je cela ta generacija reditelja, koja je došla iz Češke, i posle ovi naši beogradski đaci, muziku su tretirali vrlo ozbiljno. Kada me recimo Goran Marković ili Srđan Karanović pozovu i kažu da imaju ideju za film, mi već počnemo da pričamo o muzici i onda se ta muzika ubacuje u celu priču i postaje kontrapunkt svega toga i to sve funkcioniše dobro – rekao je Simjanović u intervjuu Tanjugu.
Dodaje i da kad se završi film i “počneš da tražiš muziku ili uzmeš neku već gotovu, jeftinu, onda to ne ispadne dobro”.
Američki producenti, kaže, dobro plate kompozitora, ali mu uzmu sva prava i onda on posle nema nikakve tantjeme pa i ne pravi neku genijalnu muziku, nego samo neku koja može da prođe.
– Nije lud da proda producentu neku fantastičnu temu i da on uzme sve pare, pa se dešava da muziku piše kompozitor, a za uvod uzmu neki hit, već gotov ili specijalno napisan, pa ga koriste i za trejler i često te teme nemaju veze sa filmom već se uzimaju zato što su popularne. Nema više Živaga i velikih tema koje su postale hitovi – primetio je Simjanović.
U Srbiji, kaže, problem je novac pa se ne uzimaju pravi ljudi nego oni koji hoće da rade besplatno.
– Jedan mladi kompozitor mi se čak požalio: Hteo sam da im radim džabe, ali su mi onda tražili da im platim i studio. E, onda sam odbio – ispričao je Simjanović.
Među svojim kolegama ne vidi one koji žive za film, kao što je on.
– Meni je filmska muzika bila osnovna preokupacija. Ja sam to tretirao kao nešto što je strašno važno. Smatrao sam da moja muzika mora prvo da deluje u filmu, a onda da izlazi iz filma i bude hit. Neki, ja ih zovem gostujući kompozitori, bili su zvezde i pravili su muziku koja se uklapala u film i postojala tako popularna i popularisala film, ali to nije filmska muzika – naglasio je Simjanović.
Skreće pažnju na Alekdsandru Kovač, koja pravi dobru muziku, ali zbog gore pomenutih razloga, ostaje u serijama.
– Muziku ne pravi samo kompozitor. Kompozitor mora da bude fantastičan dramaturg, da shvati šta reditelj hoće i da mu pomogne da realizuje tu svoju ideju. Što je bolji reditelj, bolja je muzika, jer zajednički gradimo kolač koji onda dajemo gledaocima – objašnjava Simjanović, autor muzike u ostvarenjima “Specijalno vaspitanje”, “Petrijin venac”, “Sjećaš li se Doli Bel”, “Majstori, majstori”, “Maratonci trče počasni krug”, “Variola vera”, “Balkan ekspres”, “Lepota poroka”, “Otac na službenom putu”, “Grlom u jagode”…
Primećuje i da reditelji sa kojima je radio sve manje snimaju, jer ne dobijaju novac za svoje filmove.
– Goran Marković još se nekako i bori, Goran Paskaljević ne radi više ništa sa Srbijom. (Slobodan) Šijan je dobio neke pare, ali to je toliko smešno da ne znam da li će završiti film. Srđan Karanović je digao ruke potpuno, jer ne želi da radi u ovakvim uslovima – konstatovao je Simjanović.
Podseća da je Luis Bunjuel snimio poslednji film sa 79 godina i to mu je bio najbolji film.
– Reditelj nije vodoinstalater koji gubi snagu pa ne može više da šrafi cevi. Veliki reditelj je čovek koji do kraja života može nešto da nam kaže i svaka država, ako je normalna, treba da finansira takve ljude koji su dokazali da mogu da naprave fantastične filmove i obrade fantastične teme, ali ne, krenulo se na to da se finansiraju filmovi mlađih autora. Nemam ništa protiv, ali ništa nismo dobili. Te velike zvezde od 40-45 godina nisu napravile nijedan veliki film” –rekao je Simjanović.
Film, smatra, ne sme biti dosadan.
– Umetnički film je otišao u tu stranu dosadnjikavosti, onda veliki filmovi se rade tako da samo gledamo kako neko nekog ubija, neko se nekom sveti, kolju se, hapse, pa vade iz zatvore i to su postali glavni filmovi, koji takođe ne mogu da se gledaju kao ni ovi prvi. Jednostavno mora se voditi računa da film bude opšte dobro i da govori o nama kao ljudima koji živimo jedan život koji bi trebalo da bude sve bolji i bolji, i da pritom ne bude dosadan – navodi Simjanović.
Dodaje i da suština svakog filma jeste da ima širi značaj, a ne da se bavi dnevnim problemima.
– Svi festivali žele da imaju neke kontradiktorne filmove. Neki festivali su levičarski, neki su desničarski. Tačno se zna koji film ide u Berlin, koji ide u Veneciju, a koji ide u Kan. Ja sam protiv toga. Ja sam za to da se filmovi gledaju i da taj film bude što bolji. Važno je da je film dobar, a ne kojom temom se bavi – istakao je priznati kompozitor.
Palić vezuje za rane šezdesete kada je sa sastavom “Elipse” učestvovao na festivalu mladih i naglašava da je Palić za njih tada bio čudo.
– Išli smo na prvi salaš i tu se služila fantastična kajsijevača stara 12 godina, koju smo prvi put probali. Imali smo ovde i menadžera, pa kada smo dolazili, spremi nam subotičke kobasice i specijalnu riblju čorbu. Kada se izađe sa Palića bila je kafana sa najboljom ribljom čorbom – seća se Simjanović i dodaje da je rado prihvatio da pomogne Radoslavu Zelenoviću kada je odlučio da osnuje filmski festival.
Na pitanje o novim projektima, Simjanović kaže da je “završio crtani film za Bugare i nekoliko slovenačkih filmića” i da bi trebalo u Sloveniji da radi još jedan film i seriju.
– Ovde nema posla, tj. neće da rade onako kako ja hoću, a onda ja neću da radim. Film mora da ima para, ne zbog honorara, nego da se to ljudski uradi. Ako treba simfonijski orkestar, onda simfonijski orekstar. Ako treba samo gitara, onda samo gitara, ali da se zna šta je šta i da to funkcioniše – navodi Simjanović.
HL/Izvor: Tanjug
