Nikola Čuturilo Čutura održao je u petak sjajan koncert na, kako je sam rekao, svetom mestu domaćeg rokenrola, u sali Amerikana beogradskog Doma omladine.
Zamišljen kao promocija njegovog novog, posle duge pauze snimljenog albuma “Priče iz Depoa”, koncert na mestu gde živi i opstaje duh rokenrola ove zemlje pretvorio se u ono što smo svi potajno priželjkivali – istinski iskrenu i čistu rok svirku koja nas je vratila u neka bolja vremena, ne samo za rokenrol.
Počeo je Čutura, iznenađujuće, prilično mračnom “Srećan put”, s refrenom u kojem kaže da “nikada nećemo stići u raj”, a onda nas je odveo upravo tamo – u raj za rokere.
Mešajući vešto pesme s novog albuma s onima koje publika napamet zna i s njim peva, Čuturilo nas je proveo kroz svoju kompletnu karijeru, povremeno, kao na primer u “Budi se”, publiku potpuno uvodeći u “stadionski trip”, sa upaljenim lampama na mobilnim telefonima (pošto upaljači više nisu u modi) i podignutim rukama koje se njišu u ritmu melodije.
Pored Čuturine standardne ekipe na sceni, koju čine Dejan Grujić na basu, Darko Grujić za klavijaturama, Blagoje Nedeljkovic Pače za bubnjevima i Goran Stojković sa gitarom, i pratećih vokala Tamare Marković i Kristine Savić, poseban šmek koncertu dali su pijanista Ivan Aleksijević Pančevac, trubač Marko Đorđević, saksofonista Kristijan Mlačak, a posebno Čuturin i naš stari prijatelj Pera Džo, blistavim nastupom u ultimativnoj blues brzalici “Brzi voz”.
Očekivano, deo seta sa svevremenim hitovima kao što su “Bio sam jako mlad” ili “Da kažem ti”, bio je kulminacija sjajnog rasploženja publike u Amerikani, da bi tačku na i Čutura i njegov bend stavili pesmom za sva vremena “Voli me”.
I tako, od poruke s početka da “nikad nećemo stići u raj”, do “sa lica skidaj brige sve”, Nikola Čuturilo provozao nas je u žestokom ritmu kroz svoje najdublje i najintimnije želje, čežnje, dileme i strahove, da nas barem na sat i po, dva, za loše vesti izda pamćenje… i hvala mu na tome.
