Čovek koji je bacao svetlo daleko… Povodom 25 godina od smrti Milana Mladenovića tribina i snimak koncerta EKV iz 1987. u DOB-u

Godišnjica smrti Milana Madenovića (već 25.) biće 5. novembra obeležena u Domi omladine Beograda tribinom i projekcijom snimka koncerta 1987. upravo na istom mestu.

Ulaz je slobodan, a na tribini će govoriti Momčilo Moma Rajin (rok kritičar), Aleksandar Žikić (rok krirtičar), Nenad Milovanović (u ime Zadužbine Milana Mladenovića) i Dragan Ambrozić (moderator, odgovorni urednik DOB)

Karijera Milana Mladenovića (1958-1994), lidera sastava EKV, spada u neprolazne vrednosti rok muzike sa ovih prostora. Godišnjica njegove smrti prilika je da se rekapituliraju dometi i nasleđe ne samo njega, kao izuzetne ličnosti čija umetnost i dalje oduševljava ljude, nego i jugoslovenske rok muzike.

Rođen u mešovitom braku, sa ocem vojnim licem, Milan je živeo u Zagrebu i Sarajevu, pre nego što su se njegovi nastanili u Beogradu. Prvi sastav u kome se pojavljuje u sam osvit “novog talasa” bio je Limunovo drvo, da bi sa Šarlom Akrobatom dosegao rani kreativni vrhunac praveći sa Kojom i VD-om jedan od najuzbudljivijih rok albuma ikada snimljenih na ovim prostorima “Bistriji ili tuplji čovek biva kad…” (1981).

https://www.youtube.com/watch?v=NwGhXw7XDRs

Posle razlaza ove legendarne postave, i prvog istoimenog albuma Katarine II (1984), vrednog dela kog je samo kritika primila dobro, tek je u sledećoj fazi sa promenom imena bena u Ekaterina Velika, počelo slavno razdoblje, tokom kog je grupa dosegla širu popularnost. Prva tri albuma koja potpisuju “EKV” (1985), “S vetrom uz lice” (1986) i “Ljubav” (1988), spadaju u vrhunska umetnička dela naše rok muzike, neprolazne vrednosti koje još uvek traju i stalno nalaze poklonike i u novim generacijama.

U centru rada Ekaterine Velike bila je uvek ličnost Milana Mladenovića, jedinstvenog pevača, gitariste, kompozitora čije pesme i danas inspirišu, pre svega jedinstvenog poetskom snagom. Njegova harizmatična pojava i danas je inspirativna kako za nove autore, tako i publiku koja na današnjoj muzičkoj sceni teško može da nađe sličan primer stvaraoca koji sa lakoćom govori u ime svih. Jedinstven talenat nadogradio je izuzetnom moralnošću, te je u godinama raspada Jugoslavije istupao sa antiratnih pozicija, ostajući dosledan sebi kroz učestvovanje u prostestnoj supergrupi Rimtutituki (1992).

Otišao je pre tačno 25 godina, prerano i prebrzo, od teške bolesti.

Oglasi