Na dan kada slavni pisac puni 72 godine, donosimo vam manje poznate činjenice o njegovom životu i delima. Tačnije 13 njih. Simbolično.
Znate da je napisao više desetina legendarnih romana i priča, najviše iz horor žanra zbog čega je i dobio nadimak “kralj horora”. Znate i da prava za snimanje svojih kratkih priča prodaje za jedan dolar, i da ga pojedine adaptacije nisu oduševile, među njima je i “Isijavanje” Stenlija Kjubrika. Znate, verovatno, da živi u Mejnu i zbog toga tamo smešta i radnju najvećeg dela svojih priča, a da li ste znali ove detalje?
#1 Rođen je 21. septembra 1947. godine, a kada je imao dve godine, njegov otac je rekao da “ide po cigarete” i nikada se više nije vratio. Kingova majka izdržavala je njega i starijeg brata, brinući o bolesnim roditeljima, zbog čega je često pominje kao svoj najveći uzor.
#2 Mediji u Americi “iščeprkali” su da je King, kada je bio dete, bio svedok jezive nesreće. Voz je udario jednog od njegovih drugova dok su se igrali u blizini šina i ubio ga na mestu. Sam pisac nikada nije javno govorio o tome, ali mnogi pripisuju njegovu naklonost ka pričama strave i užasa baš tom događaju.
U Kingovoj noveli “Telo”, kasnije pretočenoj u film “Stand by me”, grupa dečaka kreće u avanturu kako bi videla telo dečaka pored šina.
#3 King zna koji je bio tačan trenutak kada je odlučio da postane pisac, i to pisac horora. Još uvek je bio klinac, i preturao je po tavanu sa svojim starijim bratom Dejvidom. Pronašli su knjigu H.P. Lavkrafta koja je pripadala njegovom ocu, zbirku kratkih priča.
– Kada sam pročitao tu knjigu, osetio sam se kao da sam konačno došao kući. Znao sam šta moram da uradim – rekao je King u jednom intervjuu.
#4 Rano se oženio Tabitom King, i odmah su dobili prvo dete. Da bi se izdržavali, Stiven je radio brojne poslove pored posla na fakultetu – bio je domar, radnik na pumpi i u industrijskoj perionici veša.
Jedna od njegovih kratkih priča, “The Mangler”, bavi se nizom čudnih smrti upravo u perionici u kakvoj je on radio.
#5 Iako često, baaaš često, “napada” organizovanu religiju u svojim knjigama, King sebe smatra religioznim. Odgajen je kao metodista i toga se i dan-danas pridržava.
Ideju Boga i religije, ili napuštanja istih, obradio je u knjigama “Salem’s lot”, “Desperation”, serijalu “Mračna kula” i drugim.
#6 Osamdesetih je postajalo sve jasnije da pisac ima problem sa drogom i alkoholom (kao što ga, često, imaju i njegovi junaci i junakinje). Porodica je na kraju intervenisala tako što su se svi okupili, pozvali ga u dnevnu sobu i pred njega istresli sve štetne supstance koje su našli u njegovoj radnoj sobi.
King je u svojim memoarima rekao da je tada potražio pomoć, i otada nije pipnuo ni drogu, ni alkohol.
#7 Tokom najgoreg perioda zavisnosti, bio je izuzetno produktivan, objavljivao je oko dve knjige godišnje. Među njima su i apsolutni klasici “To”, “Groblje kućnih ljubimaca”, “Kristin”, “Mizeri”, “Uporište”…
Jedina knjiga za koju se uopšte ne seća da je napisao, jer je bio toliko pod dejstvom “svega i svačega”, je “Kudžo”.
#8 Prva knjiga koju je napisao nakon što je postao trezan je “Needful things”, o misterioznom čoveku koji u malom gradu otvara prodavnicu “baš onoga što želite”. Ali svaki njegov artikl ima cenu, i to veliku.
U analizama njegovih dela često se može pročitati da je to što mislite da želite, a što vam zapravo uzima delić po delić duše, asocijacija na njegove zavisnosti.
#9 Najmanje voli svoju knjigu “The Tommyknockers”, u jednom intervjuu ju je nazvao “užasnom”.
– Ponekad razmišljam o njoj, to je knjiga od 700 strana koju sam napisao u ‘brzini’ kokaina, i siguran sam da se negde u njoj krije dobra priča, samo dvostruko kraća -rekao je on.
#10 King se, ne svojom voljom, vratio zloupotrebi supstanci pre 20 godina, kada ga je tokom šetnje udario kombi. Više ozbiljnih povreda i operacija uzelo je danak i ostavilo za sobom velike bolove, zbog kojih je uzimao jake lekove. Prva knjiga nakon tog perioda bila je “Zamka za snove”.
– Očigledno, ne volim ni tu knjigu. Posle operacija nisam mogao da sedim za kompjuterom, pa sam je napisao ležeći, rukom, na papiru. Bio sam pod dejstvom jakih lekova i to se u knjizi oseća – rekao je on.
#11 Kao omiljenu izdvaja “Lisinu priču” iz 2006. godine. U njoj, poznati pisac umire, a njegova supruga ostaje da se izbori i sa njegovim poremećenim fanom, i sa užasno bolnim uspomenama, i sa svojim porodičnim problemima. Knjiga je posvećena njegovoj supruzi Tabiti.
– Roman ‘Lisina priča’ za mene je bio veoma važan, jer je bio o braku. O temi o kojoj nikada nisam pisao. Hteo sam da opišem dve stvari – dvoje ljudi u braku prave svoj, novi svet, to je prva. A druga je činjenica da čak i u tom intimnom, malom svetu, i dalje postoje tajne – rekao je.
#12 A kada je upitan šta je strašnije od njegovih romana, imao je odgovor koji će vam biti poznat, ako povremeno čitate njegov Twitter nalog.
– Donald Tramp.
#13 Za Rolling Stoun je svojevremeno rekao da obožava svoj posao – “ja izmišljam gluposti i neko me za to plaća” – ali da ne voli slavu.
– Idealno bi bilo kada bi ljudi kupovali i čitali knjige, ali niko ne bi znao ko sam, dođavola, ja i kako izgledam.
HL/Izvor: mondo.rs
