Bila sam na sahrani svoje koleginice i prijateljice Ane. Tačnije: na kremaciji. Bila sam strašno tužna, a knedla u grlu je postajala sve veća kako sam se približavala kapeli. Priznajem: ne znam...
Moj siroti otac me je stalno opominjao da mi je jezik brži od pameti i da će me to mnogo koštati. Džaba. Sve je brži i brži, a ja to smatram iskrenošću....
