Frontmen grupe Partibrejkers, Zoran Kostić Cane, kaže da deci “nismo ostavili dobar svet”.
– Ostavili smo im gomilu kukavičluka, oportunizma i nekih kompromisa koji nisu dobri. Iz sitnih interesa smo prodali budućnost naše dece – rekao je.
Potomak Gavrila Principa u intervjuu za Nova.rs primećuje da “kukavičluk uzima svoj danak”, ali kaže i da “ne odustaje od borbe”.
Na pitanje da li prati politiku kratko odgovara: “Toliko je pratim da odustajem da je pratim”, kazao je Cane i istakao da u karantinu nije sticao nove veštine, poput većine, već se bavio promišljanjem i očuvanjem zdravog razuma.
– Izolaciju sam proveo kao i svi ljudi, kod kuće, u Zrenjaninu. Imam psa, pa sam imao i dodatnu mogućnost da prošetam. Nisam stvarao ništa. Nisam naučio neki jezik, niti sam savladao grnčarstvo, niti čitao knjige. Samo sam razmišljao i nastojao da izbegnem neke velike oscilacije raspoloženja, da to sve prođe sa što manje posledica – kazao je muzičar.
A do kakvih je zaključaka došao razmišljajući, naglašava da je ovo – neki delirijum u čovečanstvu.
– Svakakve informacije dolaze, neko je čuo ovo, neko je ono. Svako ti preporučuje nešto. Mutna je situacija, ne znamo šta se krije iza brda. Čovečanstvo je u raskoraku. Čovek čoveku smeta. Pare predstavljaju moć nad ljudima, mislim da je to presudno u svemu ovome – naveo je.
Smeta mu i što smo, kako kaže, ostali bez elementarne hrabrosti.
– Pribijeni smo uza zid. Nije frka za nas koji smo nešto videli i iskusili od života, već za ovu decu. Problem je to što ova deca postaju poslušnici. Mada, svi mi smo prihvatili taj domino efekat – neko je rekao, došlo je neko naređenje… Ostali smo bez elementarne hrabrosti. Pogledajte i ovo što se desilo sa crkvom. Navodno, nema bogosluženja, pa frka za Vaskrs… Polako smo se predali – naglasio je.
I svi smo, dodaje, pali na ispitu.
– Svi smo mi pali na ispitu. Međutim, uvek možemo da se sakrijemo iza nečeg. Uplašili smo se žrtve, to je počelo da nas boli. A ne možeš ništa dok nešto ne uložiš. Dok ne uložiš sebe i svoj bol, ne možeš ništa dobiti. Jer ovo sve što se nudi, sumnju budi – ocenjuje.
Ali na pitanje da li čovek koji misli svojom glavom gubi bitku, kaže da “bitka traje”.
– Moramo sve da gledamo u Božijem kontekstu. Život nije apoteka, da te sve na mestu čeka. Uplašili smo se sopstvene žrtve. Moraš da se odrekneš nečeg da bi dobio nešto. Mi smo svi u sebi ‘vakumirani’. Svi živimo u tesnom knapu koji je neka birokratija raspisala za sve ljude. E sad, moraš da se prilagodiš svemu tome. Sve teče, ide dalje. Uvek je bilo tako. Uvek su postojali ljudi koji se razlikuju od većine. Verujem da se ljudi bude, da shvataju da su ostavljeni na cedilu. Sada kapiraju da je njihova sudbina u njihovim rukama. Ideja spasenja, sve vas menja – kaže.
A to “da li ću imati pare” ili “ako mi ne pomogne neko, ja ću da skapam”, kaže – ne može tako.
– Život je borba. Rat uvek traje. Rat i u nama i oko nas. To su borbe između sila mračnih i sila zračnih. Ne može razočarenje da zameni poverenje. Mi smo svi deformisani i razmaženi. Svi smo u nekom komforu, luksuzu, koji je dat da bi mi umrli na miru i da ne bi razmišljali o nekim stvarima koje su nadahnjivale neke ljude. Pojam ljubavi ne postoji, već samo odnosi – ti meni, ja tebi. Nismo ni braća, ni sestre, nego smo suparnici. Čovek čoveku smeta – ocenio je.
HL/Izvor: nova.rs