Predstavljanje prve knjige – “Mojih 50” Branka Đurića Đure, održano je u “Đurinom dvorištu”, kako je za tu priliku nazvan Dorćol Platz za ovu priliku.
Branko Đurić, svima znan kao Đuro, šegačio se na svoj račun, ali i na račun dvoje svojih prijatelja a večeras promotera, koleginice po peru Jelice Greganović i voditelja Ivana Ivanovića, a celom zabavom je “rukovodila” PR menadžer izdavača, Lagune, Tanja Vučković.
Vučkovićeva je publici, koje bi sigurno bilo mnogo više da su znali gde je Dorćol Platz, kao što je red, predstavila novopečenog pisca, čuvenog sarajevskog “nadrealistu” a zvanično multimedijalnog umetnika, rođenog 1962. koji je diplomirao Akademiju scenskih umetnosti.
Đuro je to docnije ilustrovao kroz anegdotu o svom pripremanju da se upiše na Akademiju. Da je samo to izveo, niko ne bi posumnjao da je na podijumu diplomirani glumac.
– Prvog dana nakon pedesetog rođendana Đuro je odlučio da narednih pedeset dana u formi dnevnika zabeleži svoj život, uspomene, sećanja – rekla je Vučkovićeva i publici najavila da će to biti “kao da sedite s Đurom u njegovom dvorištu dok vam prepričava dogodovštine o ludim žurkama, bliskim susretima sa smrću, druženju sa slavnim ličnostima…”.
Pred promociju Đuro je bio gost emisije “150 minuta” Prve televizije u kojoj je govorio o knjizi.
– Ja sam zabeležio neke priče koji su mi bile zanimljive u tih 50 dana tog leta, koje je bilo zanimljivo. Vraćao sam se u prošlost i pišući te stvari toliko sam se otvarao da sam napisao i neke stvari koje sam uvek krio od novinara. Izbegavao sam pitanja o tome vešto.
Oni koji su njegovu knjigu već pročitali hvale iskrenost sa kojom je pisao o sebi.
– To mi je drago, jer me ljudi inače površno poznaju – ističe Đuro i navodi da je pisanje knjige za njega bilo neka vrta “autopsihoanalize”.
– Nešto što sam potisnuo duboko u sebi je izašlo. U nekim pričama sam se stvarno rasplakao. Moj najstariji sin, koji ima 28 godina sada, prošle nedelje je čitao knjigu i on se rasplakao. To mi je dovoljan znak da je stvarno nešto iskreno – kaže Đuro.
Bivši “nadrealista” kaže da, dok je nekada mislio da se sve radi zarad postizanja cilja, sada je shvatio da može da se uživa i u samom procesu kojim se do tog cilja dolazi.
– Kasno sam shvatio da je cilj sam taj proces. Beskrajno sam uživao u procesu pisanja – istakao je Đuro.
– Kad vidiš prazan papir, to te fura!
HL/Izvor: Tanjug/B92
