Verovatno najpoznatija Hegelova misao da se istorija ponavlja – prvi put kao tragedija, drugi put kao farsa, u slučaju sarajevskih “nadrealista” doživela je svoju inverziju. Farsa koju su osmislili za televiziju Sarajevo, veoma brzo pretvorila se u tragediju jedne zemlje i njenih naroda, a stvarnost postala nadrealnija od njihove “Top liste”.
Zato i danas, gotovo tri decenije posle raspada SFRJ, uprkos bogatim i uspešnim karijerama, “Top lista nadrealista” ostaje nezaobilazno pitanje u svakom razgovoru sa njenim tvorcima i akterima.
Tako je i sa Brankom Đurićem Đurom, koji je od “Nadrealista”, “Audicije” i benda Bombaj štampa prevalio put preko najpoznatijeg reditelja u Sloveniji i uloge u oskarom nagrađenoj “Ničijoj zemlji” do autora najuspešnije stendap predstave u regionu “Đurologija” i dnevničke knjige “Mojih pedeset”.
Pišući jednostavno i iskreno, Đuro je u knjizi zabeležio svoju svakodnevicu, bliskost sa porodicom, emotivne trenutke, ali i sećanja na protekle dane. Pisao je o svom druženju sa Anđelinom Džoli i rođendanskim poklonima Breda Pita, snimanju filmova u Italiji, odrastanju u Sarajevu i životu u Ljubljani. Svedočio je o traganju za lakoćom života kojoj ga je, kako kaže, učio očuh Pako.
I, neizbežno, zapažanje da postaje sve teže razlikovati TV dnevnike od skečeva njegovih “nadrealista”:
– Danas imamo ozbiljnu konkurenciju. Sve je (pametnom čoveku) već samo po sebi presmešno kad gleda TV dnevnik. Nema uopšte potrebe da neko to prerađuje na komičan način, komično je samo po sebi (a i tužno u isto vreme) – rekao je Đuro u intervjuu za Novosti, komentarišući drugi život sarajevskih “nadrealista”.
– Raspad Evropske unije smo predvideli i pre nego što je zvanično nastala. Taj se još nije ostvario. Ostao je još onaj da su Brus Springstin i Brega predsednici Amerike i Bosne i Hercegovine.
HL/Izvor: novosti.rs
