Prvo komičar u legendarnoj “Top listi nadrealista” i “Audiciji”, pa pevač i gitarista sarajevskog rok benda Bombaj štampa, a potom je Branko Đurić Đura dokazao da može mnogo više – postao je slavni glumac, počeo da piše scenarija i da režira.
Poslednje što je režirao je monodrama “Šta me snađe”. Đura je tekst Nebojše Romčevića prilagodio za izvođenje na “daskama koje život znače”, sve uloge poverio Anđelki Prpić. Na pitanje da li je “masovna monodrama”, kako ju je nazvao, izazov za režiju, Đura za Novosti kaže:
– Svakako je veliki izazov i užitak raditi predstavu sa jednom glumicom u tako mnogo uloga. U današnjoj pojavi jeftinih komedija, pravo je osveženje napraviti kvalitetnu predstavu koja demonstrira glumačko umeće na tako veseo način.
Šta toj komediji diže cenu?
– Vrhunski tekst, vrhunska gluma i režija koja ne kvari previše to sve (smeh).
[infobox title=’Bombaj štampa 24. februara u DOB-u’]
Paralelno sa prvim glumačkim koracima, Đura je u rodnom Sarajevu svirao gitaru i pevao u pank-rok bendovima, a muzičku slavu je stekao uz grupu Bombaj štampa, koja, uz povremene prekide rada, i danas okuplja publiku na koncertima. Na pitanje stiže li uz sve obaveze i na probe sa bendom i u kom gradu ih održavaju, jer on živi u Ljubljani, Đura odgovara: – Obično probamo u Sarajevu, ali priznajem da u poslednjih nekoliko godina imamo mnogo više koncerata nego proba. Da spomenem, 24. februara sviramo u Domu omladine Beograda.[/infobox]
Dopunjavate li “Đurologiju”?
– Uvek dodam nešto novo, bio sam na turneji po Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i jubilarni 20. put je odigrao u rodnom Sarajevu.
Uz glumu, režiju i pisanje, da li vam je rokenrol glavna pokretačka energija?
– Jeste. Nekako u svemu što radim prepoznajem i koristim rokerska iskustva.
Svirate li kada ste sami?
– Nosim stalno sa sobom neku gitaricu, gitalele se zove, i sviram kad god imam priliku. To me opušta i zabavlja.
Da li kao član žirija u takmičenju “Tvoje lice zvuči poznato” razmišljate kako biste nešto dugačije odglumili ili otpevali?
– Pa sigurno da kao profesionalci ne možemo da pobegnemo od toga da sve gledamo kroz našu prizmu demistifikacije. Teško se prepustim i ponašam kao “običan gledalac”. Samo vrhunska majstorstva iz našeg posla me uvuku u takav način gledanja.
Šta nas novo očekuje iz vaše široke umetničke lepeze?
– Mislim da vas iz moje lepeze očekuje ono što sam najmanje nudio poslednjih nekoliko godina, a to je – pauza!
HL/Izvor: novosti.rs
