“Novinarstvo živi u atmosferi slobode, a ona se sada gasi”, rekao je Brian Eno.
Pokrenuta je kampanja koja poziva na pravdu za Džulijana Asanža, koji je trenutno smešten u samici u zatvoru najvišeg osiguranja u Belmaršu, čekajući moguće izručenje SAD.
Brajan Ino pridružio se organizatorima kampanje Don’t Extradite Assange, kao i pristalicama Code Pink – mirovne kampanje sa sedištem u SAD.
Nova kampanja poziva ljude da poplave Home Office e-mailovima i fizičkim razglednicama (koje se mogu naručiti putem interneta) pre 19. decembra, a to je datum sledećeg pojavljivanja na sudu za Asanža.
En Rajt, bivša generalka američke vojske i zamenica ambasadora SAD, koja je podnela ostavku zbog ilegalnosti rata u Iraku, rekla je da u Britaniji kao američka državljanka poziva britansku vladu da oslobodi Asanža.
– Komercijalni mediji su se pokazali neupešni kad je u pitanju novinarstvo, a Džulijan Asanž je profesionalni novinar – izjavila je En Rajt tom prilikom.
Medea Benjamin, koja je suosnivačica Code Pink, istakla je da je osoba iza rešetaka bila osoba koja je razotkrila invazije, ubistva civila i mučenja, te da to govori mnogo o američkom i britanskom “pravosudnom sistemu “.
Brajan Ino, muzički vizionar, govorio je o sistematskim državnim mučenjima novinara i podsetio nas je da je Asanž već niz godina u izolaciji, a trenutno se nalazi u Belmaršu.
Treba se prisetiti da je sve to počelo 2010. godine kada je Čelzi Mening na WikiLeaksu pustila film u kojem su američki helikopteri ciljali i ubijali novinare u Iraku. Niko od odgovornih nije priveden zbog odgovornosti, a ona je bila u zatvoru sedam godina, potom puštena, ali sada se vraća u zatvor zbog odbijanja svedočenja protiv WikiLeaksa.
Tužbe za silovanje protiv osnivača WikiLeaksa Džulijana Asanža odbačene su početkom ove godine. Nikada nije osuđen za takav zločin, a optužbe nisu pravilno istražene, tako da upletene žene sigurno nisu dobile pravdu ako zaista i postoji slučaj. Advokat koji radi za tužiteljstvo Crown Prosecution Service čak je 2010. i 2011. godine pisao svojim švedskim kolegama tražeći od njih da ne dođu u Veliku Britaniju na razgovor, iako je pristao da razgovara s njima ukoliko dođu u ekvadorsku ambasadu. CPS je kasnije priznao brisanje e-mailova i dodao mnoštvo spisa zloupotrebe postupka oko Asanžovog pritvaranja.
UN specijalni izveštač za mučenje, Nils Melcer, u maju je posetio Asanža u Belmaršu i napisao: “Gospodin Asanž je tokom nekoliko godina svesno izložen progresivno teškim oblicima okrutnog, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja, čiji se kumulativni učinci mogu opisati samo kao psihološka mučenja”.
Oni koji se zalažu za puštanje Asanža i koji su ga videli na sudu pre samo nekoliko nedelja strahuju za njegov život, opisujući njegovo mentalno i fizičko stanje kao očajno. Iako je kazna za kršenje jemstva završena u septembru, a švedske optužbe odbačene, sudija je presudio da će ostati u Belmaršu do ročišta za izručenje u februaru, a uz to su bile neizbežne žalbe i daljnji sudski postupak, daleko izvan toga. I dalje mu uskraćuju sredstva za pripremu pravne odbrane, a njegovo zdravstveno stanje svakodnevno se pogoršava.
Džon Pilger rekao je da je “postupanje i progon Džulijana Asanžea način na koji diktature tretiraju političkog zatvorenika”.
– Ovo nije važno samo za Asanža, već i za budućnost novinarstva i budućnost pozivanja vlada na odgovornost za ono što rade – izjavio je Brajan Ino.
HL/espreso.rs
