Koncert Brajana Ferija (72) u beogradskoj Štark areni 7. septembra biće jedan od najvećih muzičkih događaja u Srbiji, ne samo u 2018, već, generalno, u poslednje vreme. Velikan glam-roka koji je decenijama nizao hitove, što u bendu Roxy Music, što kroz solo karijeru, već četvrti put u poslednjih 12 godina stiže u našu prestonicu. I to dovoljno pokazuje koliko ga ovdašnja publika voli i ceni.
Brojni poštovaoci njegovog opusa već mesecima se raduju što je srpska prestonica ponovo na mapi čoveka koji je otpevao bezvremenke pesme, poput “Slave to love”, “Don’t stop to dance”, “Let’s stick together”, “Love is the drug”, “Avalon”, “Kiss and tell”… Svojski se Feri trudi da ne živi od stare slave, pa je i u dvehiljaditim snimio nekoliko zapaženih albuma, zaključno sa izdanjem “Avonmore” (2014).
Ljubazan i srdačan, u maniru pravog britanskog gospodina, Brajan je, za Novosti, istakao da ga vrlo prijatna sećanja vezuju za Beograd:
– Veoma je lep grad, a publika sjajna. Iznenadilo me je što su odlično upoznati sa mojim radom. Srećan sam što tako reaguju na moje pesme, radujem se novom dolasku. Beograd je fantastičan. Visoko je pozicioniran na listi gradova u koje sam želeo da dođem ove godine.
[infobox title=’VELIKANI ODLAZE, PESME OSTAJU’]
Napustili su nas, poslednjih godina, brojni velikani – Prins, Džordž Majkl, Bouvi… Pre nekoliko dana i Areta Frenklin.
– To je veoma tužno. Ja ću dati sve od sebe da, za vreme koje mi je preostalo, uradim što više (smeh). Divno je što svi oni dalje žive kroz svoja dela. Ljudi ih ne zaboravljaju, to je ono što je pozitivno. Aretine pesme, recimo, iz raznih faza njene karijere uvek ćemo rado da slušamo.[/infobox]
Jedan ste od utemeljivača glam-roka davnih sedamdesetih, uz Dejvida Bouvija, Marka Bolana… Žalite li za tim vremenima i ima li savremenih predstavnika ovog pravca?
– Danas najveći šou prave hip-hop izvođači i zvezde poput Bijonse. To su, pre svega, vizuelni performansi. Nama je uvek muzika bila na prvom mestu. To vreme je bilo sjajno za mlade modne dizajnere. Imali smo mnogo prijatelja koji su nam pomagali da stvaramo odgovarajući imidž. Kako su godine prolazile, postajali smo sve više fokusirani na muziku, ne toliko na spektakl.
Da li vam je bilo teško, riskantno, da, uz ime kakvo je “Roksi mjuzik”, krenete u solo-vode?
– Ne, jer sam nekoliko godina imao paralelne karijere. Jednu sa bendom, drugu samostalno. To mi je pružilo priliku da sarađujem sa novim ljudima. Kada je grupa prestala sa radom, bio sam već afirmisan kao solo umetnik. U svom repertoaru na koncertima kombinujem ta dva segmenta karijere. Mnogo je toga iz repertoara Roxy Music u set-listi. Interesantan je stilski miks pesama koje sada izvodimo.
Postoji li šansa za novo okupljanje Roxy Music, možda 2020, za 50 godina od osnivanja?
– Mislim da ne, ali, kao što rekoh, svaki put kad sam na sceni to predstavlja neku vrstu posvete grupi. Volim te stare pesme, i bend koji je sada sa mnom izvodi ih odlično. Kris Speding je sjajan gitarista. Nastupao je sa mnom u Roxy Music od 1976. Džordža, devojka koja svira saksofon, veoma je dobra. U grupi je već sedam godina. Generalno, imam ljude koji su skupili dobru “kilometražu” sa mnom.
[infobox title=’POŠTOVANjE ZA LENONA’]
Smatrate li da je vaša verzija klasika “Jelaous guy” postala popularnija od originala Džona Lenona?
– To nam je bio singl i veliki hit. Lenonova verzija je predivna, a mi smo probali da je uradimo u drugačijem maniru. Kad imate kvalitetnu pesmu, možete da uradite brojne različite verzije. Ima mnogo odličnih obrada ove pesme. Sjajna je, puna duše, bila ona koju je davnih dana snimio Doni Hatavej. Ta mi je omiljena. Ova naša mi je ok (smeh). Uradili smo je uz veliki respekt prema Lenonu.[/infobox]
Da li posetioci u Beogradu mogu da očekuju kolekciju najvećih hitova 7. septembra?
– Biće to svojevrsna retrospektiva moje karijere. Izvešćemo pesme koje ljudi vole, znaju, ali i neke koje su malo drugačije, neobične i koje, možda, i ne poznaju toliko. Kada pravite šou, morate sve da izbalansirate, i to nam dobro ide. Prošle godine smo mnogo svirali po Americi, 2018. je rezervisana za nastupe širom Evrope.
U ovom životnom periodu, da li vam nekad padnu teško tolika putovanja?
– Ponekad jesu naporni baš ti dani koje provedemo u putu, ali kad dođe dan koncerta, to je sjajno. Ja zaista volim da izvodim pesme pred svojom publikom u različitim zemljama. Takva vrsta posla je sjajna. Vidiš toliko mnogo divnih mesta.
Okušali ste se i kao glumac u filmu “Breakfast on Pluto” (2005), kao i u prošlogodišnjoj TV seriji “Babylon Berlin”?
– Bilo je, pre svega, uzbudljivo pisati muziku za tu nemačku seriju o Berlinu dvadesetih godina prošlog veka. Veoma interesantan projekat. Uvek je zanimljivo raditi bilo šta što je vezano za film. Ja, međutim, nisam glumac i držim se muzike koliko god mogu.
HL/Izvor: novosti.rs
