Beograd je bio spreman da na pravi način dočeka giganta svetske pop-rock scene. Verovatno najuspešnijeg i najpopularnijeg u toj branši. Jer, gospodin Brajan Adams je čovek koji ima iza sebe čak četrnaest albuma, milione prodatih ploča i CD-ova, hiljade koncerata i muzičko nasleđe koje bezuslovno daruje čovečanstvu.
Pre nego što će se pojaviti na bini Štark Arene glas Brajana Adamsa obraća se publici i saopštiva da će njegova kompanija DHL za svaku kupljenu kartu zasaditi ni manje ni više nego jedno drvo! Na taj način se zahvalio publici koja je neposredno doprinela očuvanju životne sredine.
Time je pokazao svoju svestranost i angažovanje u ekološkom aktivizmu, dajući nam primer kako treba iskoristiti popularnost i to u najuzvišenijem mogućem smislu. Za one koji žele da znaju više, treba reći da se Brajan Adams pored muzike, humanitarnog rada i aktivizma uspešno bavi i fotografijom. Njegove fotografije dostupne su na internetu.
Adams koncert otpočinje gotovo bez tradicionalnog svakidašnjeg kašnjenja, pesmom “Somebody” sa svog drugog albuma “Reckless” iz 1984. Harizmom i prodornim glasom od samog početka pokazuje svoju veličinu ali profesionalni rad koji stoji kao potpora njegovom uspehu i vrhunskom profesionalizmu.
Sledi pesma “Can’t Stop This Thing We Started” zatim “Let’s Make Night to Remember”, pa prvi veliki hit “Run To You”, zatim “Heaven”… jedna za drugom vezivale su se pesme koncipirane tako da daju svojevrsnu priču na još jedan način iskažu idejnu poruku iza od ovog pazljivo isplaniranog koncepta.
Kako je koncert odmicao publika je bivala sve raspevanija i razigranija naročito kada su se svirali hitovi poput “Have You Ever Really Loved a Woman” i čuvene “I Do it For You” potom i možda najpopularnija “Please Forgive Me”.
Pesme koje se ubrajaju među najveće svetske balade, a potom “Sumer of a ’69”, (ispraćena kreativnom vizuelnom pozadinom na video bimu rečima pesme ispisanim na delovima tela i koži).
Sa novog albuma beogradskoj publici (sačinjenoj i od ljudi sa prostora Balkana ali i dosta šire) predstavljene su pesme “Shine Light”, po kojoj album nosi naziv, i pred kraj obrada stare irske folk pesme “Whiskey in the Jar”, kao i nekoliki drugih koje je Brajan svirao sa akustičnom gitarom u solo aražmanu što je bilo više nego dovoljno da se publici prenese suština emocije, jer se njegova harizma osećala u vazduhu.
Greh bi, naravno, bilo ne pomenuti sjajan bend koji je postojano stao iza frontmena. Solo gitarista i bekvokalista Kit Skot, Brajanov dugogodišnji saradnik, sa velikim entuzijazmom, znanjem i iskusustvom u svom stilu upotpunjava zvuk i nastup, pružajući publici celokupnost dpživljaja koji će svi dugo pamtiti.
Drugi verni član benda Brajana Adamsa originalnog naziva (The Dudes of Leisure), bubnjar Miki Kjuri kao i Kit i Brajan takođe je saradjivao sa velikim imenima u svetu muzike kao što su Tina Tarner, Šer, Alis Kuper, Dejvid Bouvi, Tom Vejts… što o njemu govori više nego dovoljno. Klavijaturista i vokalista Geri Brejt svira sa Brajanom od 2004, kada su objavil album “Room Service”, dok se američki basista Solomon Voker pridružio bendu od 2017, ali kao da je oduvek tu.
Fascinantno je koliko ovi ljudi odolevaju godinama ulažući energiju i trud, a opet u kakvoj formi i sa kakvom lakoćom uspevaju da realizuju ovakav spektakl… Jednom od pesama pod nazivom “18 Till I Die” Brajan je simbolično ali jasno svima stavio do znanja da ne planira da uskoro prestane i da će se ovim baviti još dugo, i shodno tome poručio je publici: “Don’t Ever Give Up on Your Dreams”.
Andrija Hadžić
