Filmsku industriju su tokom pandemije uzurpirale su i ugrozile platforme za strimovanje poput Netfliksa, poručili su direktori sedam evropskih filmskih festivala koji su zajedno izašli sinoć na otvaranju venecijanske Mostre na scenu da bi ukazali na to, prenose svetski mediji.
Čelnik Venecijanskog filmskog festivala Alberto Barbera rekao je da film možda zadobija “manju ulogu” nakon pandemije, koja je izazvala i to da svi veliki festivali budu ili otkazani ili se odvijaju u “hibridnoj” formi, kroz održavanje onlajn i prikazivanje filmova uživo, ali pred manje publike.
– Utisak koji imam kada gledam film na velikom ekranu sa drugim ljudima je u samoj prirodi filmske industrije. Moramo da podržimo bioskope. Mnogi od njih danas su i dalje zatvoreni, a neki nikada neće biti ni otvoreni ponovo – kazao je Barbera.
On je dodao da je borba za ponovno otvaranje filmova i vraćanje filmova na festivale u fizičkoj formi “bitka za civilizaciju i za kulturu”. Pismo sa njegovom izjavom potpisima su podržali direktori još sedam festivala, među kojima su i Tijeri Fremo (Kanski festival), Hoze Luis Rebordinos (San Sebastijan) i Triša Tatl (London), koji će takođe biti domaćini festivala koji će “fizički” biti održani kasnije ove godine, prenosi “Gardijan”.
Barbera je rekao i da je pandemija išla naruku platformama za strimovanje filmova u bici za publikom, a da bi to što je porast pretplata na Netfliks išao u skladu sa trajnim zatvaranjem bioskopa mogao biti fatalan po filmsku industriju ako izostane solidarnosti među filmadžijama.
Fremo, koji se pojavio na sceni manifestacije koja je najveći rival Kanskom festivalu poslednjih godina, dodao je da festivali mogu filmskoj industriji da pruže “pozitivan oslonac”, a da bioskopi u ovom trenutku uveliko zahtevaju podršku.
I on je upozorio, piše Guardian, na uspon “TV platformi” tokom pandemije koronavirusa i rekao da striming servisi i klasični bioskopi i festivali treba da pronađu načina da postoje naporedo jedni s drugim. Kao primer je naveo Marvelov serijal “Osvetnici” (Avengers), ističući da su ti filmovi ujedno i blokbasteri i popularni na servisima poput Dizni plusa.
Barbera je, zajedno sa ostalim direktorima festivala, među kojima je i Karlo Šatrijan sa Berlinala, otvorio festival. Direktori festivala ističu da te to “nisu samo smotre”, nego da sve više postaju “centri kulture” i “prilika za kulturno prosvetljenje publike i učenje mlađih posetilaca o lepoti i bogatstvu filma kao iskustva”.
Barbera je delovao oštro, prenose mediji, na početku 77. izdanja Venecijanskog filmskog festivala, poslednjeg pod njegovom upravom, a odvija se pod senkom kovida, koji se ponovo širi Evropom. On nije želeo da odustane od održavanja manifestacije, iako su gotovo svi veliki festivali ili otkazani ili su preseljeni u virtuelni prostor.
Pred otvaranje festivala, posetioci su stajali u redovima ispred termo-skenera postavljenim na ulazima na Lidu i svakome sa telesnom temperaturom višom od 37,5 stepeni Celzijusa bio je zabranjen pristup. Maske su obavezne, kao i ostale preventivne mere poput držanja fizičke distance i kretanje utvrđenim rutama.
Na Mostri se, zbog koronavirusa, ove godine pojavilo manje zvezda nego ranijih godina. Tu su glumci Kejt Blančet kao predsednica žirija, Met Dilon i Ludivin Sanije kao članovi, te Tilda Svinton kojoj je uručen “Zlatni lav” za životno delo.
Rumunski reditelj Kristi Puju povukao se ranije iz žirija, a mediji kao razlog nalaze u njegovoj nedavnoj izjavi da je “nositi masku tokom gledanja filma od 200 minuta nehumano”.
U trci za nagradu “Zlani lav” ove godine je 18 ostvarenja, među kojima je i “Quo Vadis, Aida?” sarajevske rediteljke Jasmile Žbanić sa Jasnom Đuričić u glavnoj ulozi i Borisom Isakovićem u ulozi Ratka Mladića. Festival će biti završen 12. septembra.
HL/Izvor: nova.rs
