Neki put, neko, reši da se bori s vetrenjačama.
Kad to uradi Don Kihot, Sarvantes napiše roman.
Kad to uradi neko od nas, to je poslednji stadijum ludila. I o tome se ne pišu romani.
Ali… neki umni ljudi tvrde da će internet biti večan. Ako im je verovati (što bi Molder rekao “I Want to Believe”), ostaće negde u tom sajber prostoru zabeleženo da su 6. oktobra (gle simbolike…) 2016. neki vanzemaljci… ups, zanesenjaci, napravili portal o rokenrolu i urbanoj kulturi usred Srbije, i pritom mu dodali savim suludo optimistični haštag rokenrolsvuda.
Pa hajde, nisu ni te vetrenjače nepobedive. Je li tako, Sančo?
S druge strane, istorija bolje da je preskočila 2016. Ko ne zna zbog čega je ova rečenica napisana, blagosloven je nekom velikom srećom ili blaženim neznanjem, pa je glupo čak i objašnjavati.
I zato 2017. mora da bude bolja. A biće, možda, od onog momenta kad prestanemo da budemo stado i postanemo headlineri sopstvenih života. Scenaristi svog filma. I reditelji. I glavni glumci. Najveće zvezde. Pa nek taj film i ne bude blokbaster. Ali barem će biti rezultat naše ideje, našeg truda, naše upornosti i hrabrosti. Ako se iko seća šta to tačno znači.
Mi vam, naravno, želimo zdravlje, ljubav, pare i sve ono što se inače pred svaku novu godinu poželi po difoltu, ali vam pre svega \elimo da postanete headlineri svojih života.
Pokušajte barem. Dobar je trip. Barem tako kažu… neki preživeli Don Kihoti.
Srećna vam i rokenrolična 2017.
#rokenrolsvuda
Verujem jer hoću i mogu! Nema nepobedivih vetrenjača!
Da i ja malo citiram: ”najjači samo ostaju, nikad se ne predaju” jer, ko će bolje kreirati naš život osim nas samih?
Zato budimo headlineri pa, nek’ košta koliko košta, za sve pare!
Rokenrolično zakoračimo u ovu Novu godinu, nismo, valjda, kukavice?
Čestitke i najlepše želje HEDLINERU šaljem ja,
JEDNA OD PREŽIVELIH 🙂