Dobitnica ovogodišnje Nagrade za životno delo Nišville Jazz festivala pevačica Bisera Veletanlić kaže da je iznenađena da su je se setili, ali i da jedva čeka susret sa niškom publikom koja je uvek razumela.
– Nemam ja nameru da pričam tri dana o nagradi. Tako ljudi pričaju ni o čemu tri sata i na kraju ništa ne kažu. Iznenađena sam. Ima dva meseca kako su mi javili i nisam verovala kada su mi rekli. Obično me se ne sete kada treba da me hvale – rekla je Veletanlić.
Jedno od najvecih imena zabavne muzike na ex-Yu prostorima i jedna od najoriginalnijih džez pevacica na Balkanu kaže i da je vest o nagradi malo štrecnula.
– Obično dobiješ nagradu pa posle toga rikneš. E, ja neću, neću, neću. Divno je. – dodala je ona.
Na pitanje da li se sada sa posebnim emocijama vraća na Nišvile, gde je dva puta nastupala – na prvom izdanju 1995. godine i kasnije sa sestrićem Vasilom Hadžimanovim, Bisera je kazala da nema nikakve posebne emocije.
– Dosta više sa tim emocijama. Jako se razbacujemo sa emocijama, sa rečima. Presrećna sam. Posle bloka koji svira Vasil sa svojim bendom, ja ću da izađem i onda će mi predati nagradu i u znak zhvalnosti ću otpevati jednu ili dve pesme i to je to – rekla je priznata pevačica koju je svojevremeno čuvena Sara Von pozvala u Ameriku rečima: “Šta ćeš ti ovde? Hajde sa mnom u Ameriku! Beli ljudi u Americi ne umeju da pevaju kao ti”.
Veletanlić je istakla da joj kao i svima u Srbiji Nišville mnogo znači i da je to prilika da domaći muzičari pokažu šta su naučili tokom svoje karijere.
– To je prilika i da nam strani umetnici pokažu nešto što ne znamo, mada je to teško moguće – dodala je ona.
Veletanlić je pohvalila nišku publiku istakavši da ona ume da sluša.
– Ako vas ne razumeju neće da zvižde, pište ili da dobacuju neke pametne reči, nego sačekaju i to je to. To je za mene publika. Takvima ću uvek pevati dok god žele da me slušaju – kazala je ona i dodala:
– Publika u tum južnim gradovima je fenomenalna, to je druga vrsta slušanja.
Na pitanje da li bi snimila album sa “pravim” džez muzičarima, koji sviraju na akustičnim instrumentima, ona je rekla da bi odmah to uradila, ali da za to “morate imati leđa”.
Od muzičkih početaka sa sestrom Senkom, preko “inficiranja” džezom i “kaljenja” na nastupima u američkim klubovima u Nemačkoj, do prvih singlova i uspeha na festivalima, pa sve do današnjih dana kada pesme u njenom izvođenju doživljvaju novu mladost, Veletanlić je uvek bila duboko u džezu.
Džez je učila od najboljih – Sare Von, Arete Frenklin, Bili Holidej, Ele Ficdžerald, jer, kako sama kaže, većina kvalitetnih i revolucionarnih stvari u muzici 20. veka potekla je upravo od “crnih vokalista i instrumentalista”.
Veoma često je nastupala sa big bendovima i kombo bendovima sastavljenim od najboljih domaćih muzičara na džez festivalima, klubovima i TV emisijama.
Njena sposobnost prilagođavanja različitim muzičkim idiomima možda se najbolje vidi u ne tako davnoj saradnji, u studiju, ali i na koncertima, sa grupom “Darkwood Dub” kada se Veletanlić perfektno uklopila u savremeni stil ovog benda, zadržavši pritom sve elemente po kojima je prepoznatljiva.
Za nju su pisali i neki od najboljih jugoslovenskih kompozitora zabavne muzike kao što su Kornelije Kovač i Arsen Dedić, a o njenim vokalnim kvalitetima dovoljno govori i broj osvojenih nagrada na festivalima zabavne muzike.
Direktor Nišville Jazz festivala Ivan Blagojević je rekao da se izvinio Biseri Veletanlić što joj tek sada dodeljuju nagradu:
– Rekao sam joj da je bila suviše mlada – dodao je on.
Izvor: tanjug.rs
