Drugačije, čudno festivalsko leto u Srbiji se nastavlja… Drugačije je zbog tog nekog osećaja nakon duge pauze i neke latentne panike da ćemo opet biti zatvoreni. Inače je dobro i lepo. Jer daje osećaj da smo negde gde treba da budemo.
Kad odete na Wind Rock Fest, baš imate osećaj da ste tamo gde treba da budete. Ne zbog line upa ili nekog wow momenta koji ćete prepričavati drugarima. Nego zbog te zdrave, domaćinske i prijateljske atmosfere i osećaja da ste došli kod drugara na piće i slušate neku dobru muziku.
Nema tenzije, nema ludila i gužvi, Vršac i ova tri dana bude isti kao i inače, samo se neki pozitivni ljudi skupe uveče kod jezera na partiju druženja. I partiju rokenrola.
Sjajne stvari se ovih dana dešavaju u Vršcu… Wind Rock Fest čestitamo svim učesnicima #WindRrockUpFest JURKA Carpinus Сара Џесика Панкер Hydrogen Midlseks M U K bend
Posted by Headliner.rs on Friday, 30 July 2021
Za početak, svima koji se u Srbiji sete toga da na ovako lepim binama daju šansu talentovanim mladim ljudima, skidam kapu. Nije to baš uobičajeno. A ekipa Wind Rock Festa celo jedno veče posvetila je mladima i napravila Wind Rock Up.
Ove godine učestvovali su bendovi Carpinus (Niš), Jurka (Čačak), Midlseks (Čačak/Beograd), Sara Džesika Panker (Beograd), Hydrogen (Novi Sad) i M.U.K (Novi Sad/ Kikinda). Žiri je odlučio da pobedu odnese bend Jurka, a iskusni Jorgovani su dodatno razmrdali ovo veče.
Drugi dan je započeo uz projekciju filma “Novi talas – 40 godina posle“, dok se ekipica lagano skupljala pored jezera i spremala se za veče koje je donelo mnogo dobrog zvuka.
Znoj iz Pančeva nema album, ali ima i godina i iskustva i energije za adekvatno zagrevanje. Jedan od onih bendova za koje bi zaista trebalo doći na vreme na festival, i šteta je što mnogi nisu. Ali biće prostora i za njih, u to nema sumnje.
Iskaz već ima svoju publiku koja i više nego dobro zna njihov repertoar, a i scenski nastup koji vas diže iako niste u tom fazonu.
Do pesama je, i do fazona je i do komunikacije je… imaju momci iz Pančeva osećaj šta je potrebno onima koji ih slušaju i to sasvim dobro primenjuju.
Atmosfera je tada već bila sasvim adekvatna da se dočeka Cane i jedan od najvećih rokenrol bendova na ovim prostorima. Partibrejkersi su napunili prostor ispred bine, logično i očekivano. I odsvirali su sve što publika voli, očekivano. I Cane je bio onakakav kakav smo navikli da bude, očekivano.
Interesantno je to… sa njima znate na čemu ste, znate i šta ćete čuti i kako će sve da izgleda, i opet vam se ne da da propustite bilo koji njihov nastup. Jer, Brejkersi. Jer, institucija. Jer, rokenrol. To su oni i volimo ih. I uvek nam je dobro što su tu.
Veče je zatvorila cover ekipa iz Novog Sada, Zona katastrofe. Kvalitetna ekipa sa više nego dobrim vokalom. Toliko da sam se zapitala: zašto vi gubite vreme na cover?
Davanje šanse mladima nastavilo se u subotu već od 11 sati, uz Rok kvizalicu, Zvončiće… da malo i najmlađi osete blagodeti velike bine.
Uveče su šansu dobili Jana Ćosić i Bajoneti kao i dečaci okupljeni pod imenom Wajz – mladi reperi koji imaju još da rade na sebi, ali imaju, vidi se, ideju u kom pravcu žele da idu.
Mlađani i maleni bubnjar Petar Milutinović nastupio je sam nakon toga. Odsvirao nekoliko pesama, pokupio aplauze i osmehe svih onih koji su oduševljeni činjenicom da ima (a ima!) klinaca koji se “prže” na rokenrol.
Vreme je, nakon toga, bilo za legendarnu Tanju Jovićević. Da, onu Tanju koja ima jedan od najprepoznatljivijih ženskih vokala u regionu ikada, ona koja je pevala u Oktobru, ona u koju se kune svaka druga pevačica u ovoj zemlji.
Meni lično je bilo pomalo tužno da žena sa takvom glaščinom na bini izgleda kao da je apsolutno nije briga kako izgleda. Nemojte me pogrešno shvatiti, daleko od toga da mislim da je izgled najbitniji i ne mislim da izvođači od sebe treba da prave cirkus da bi privukli pažnju. Ali to je BINA. Na bini niste ni komšinica iz kraja ni komšija koji baca đubre. Na bini i to što pevate/svirate i to kakvi ste i kako izgledate i kako i u koga gledate, pravi kompletnu sliku.
No, za svirku se Tanji i njenoj ekipi nema na čemu zameriti, a ni na gomili hitova koje je publika pevala u glas.
Hedlajneri su stigli iz Hrvatske. Gledali smo ih već bar dva, tri puta ove godine, gledaćemo ih još i gledaćemo ih na solo koncertu krajem avgusta… ali čini mi se da je nemoguće da nam postanu dosadni.
Hladno pivo je ekipa koja je do te mere pozitivna i cool, i ljudi ih toliko vole, da je svaki njihov nastup dobar i poželjan. Uvek je atmosfera dobra, peva se u glas, skače se, smeje se, prati se šta priča Mile i kako najavljuje pesme… sve je nekako potaman, onako “koncertno” i veselo, kad su oni tu.
Čast da zatvori festival pripala je punk rock bendu Majkan iz Apatina. No, nisu izašli na binu pre nego što se ekipa iz organizacije nije zahvalnicama odužila onima koji podržavaju i prate festival, među njima i portalu Headliner.rs.
Imamo i mi zahvalnicu… za ekipu koja toliko prijateljski, gotovo familijarno organizuje ovako lep festival. Super nam je bilo u Vršcu. Vratićemo se i sledeće godine, budite sigurni u to.
Ljiljana Zdeavković
