Momčilo Bajagić Bajaga na današnji dan pre 38 godina objavio je prvi solo album “Pozitivna geografija”.
“Beše to početak nečeg velikog…”, glasi poruka koja je ovim povodom objavljena na zvaničnoj Facebook stranici benda Bajaga i Instruktori.
Album je 1998. svrstan na 37. mesto liste 100 najvećih jugoslovenskih rok i pop albuma u knjizi “YU 100: najbolji albumi jugoslovenske rok i pop muzike”.
MALI SLONOVI, POZITIVNA GEOGRAFIJA I RIBLJA ČORBA BEZ ZAČINA… ILI DAN KADA JE BAJAGA ODRŽAO PRVI SAMOSTALNI KONCERT… VRAĆAMO SE U 1984, U ZAGREBAČKI KULUŠIĆ…
Pesme su snimane tokom novembra i decembra 1983. godine, u iznajmljenom stanu i u Studiju 5 PGP-RTB, uz pomoć produkcije Kornelija Kovača. Muzičari koji su učestvovali u snimanju albuma koji će kasnije postati članovi Bajage i Instruktora bili su Dejan Cukić (ranije Bulevar, vokal), Miroslav Cvetković Cvele (ranije Pop Mašina, bas gitara), Nikola Stamatović (ranije Zebra, Suncokret i Bulevar, gitara) i Vladimir Golubović (bubnjevi). Na albumu je i sam Bajagić pevao i svirao gitaru, a učestvovali su i Nenad Stefanović Japanac na bas gitari, Dragan Jovanović Krle (ex-Generacija 5) na gitari, Kire Mitrev (KIM) na trombonu, Suzana Petričević kao vokal (na pesmi “Papaline” koja je bila njen pevački debi, Ivan Švager na klarinetu, Borislav Pavićević Longa kao prateći vokal, kao i producent albuma – Kornelije Kovač.
Evo kako je Bajaga 2009. u jednom intervjuu prokomentarisao pesme sa “Pozitivne geografije”:
“Berlin”
– Moj tata je bio u partizanima sa 16 godina, od 1943. do 1944. godine. Bio je klinac, i oni su zaista bili u fazonu da idu u Berlin. Ali, pošto su putovali uglavnom pešice, dok su stigli do nekog mesta u Austriji, Berlin je pao. Vreme kada je pesma napisana bilo je vreme pre pada Berlinskog zida, a tada je imala sasvim drugo značenje.
“Mali slonovi”
– Kao da je pisana za decu, ali je nisam napisao kao dečiju pesmu, iako će možda ostati upamćena kao jedna od njih.
“Poljubi me”
– To je moj prvi dobar snimak. Ne mislim kao pesma, već kao snimak. […] To je jedna od najboljih pesama sa albuma.
“Limene trube”
– Hteo sam da imam pank melodiju. Pa smo napravili da trube zvuče malo upareno […] Tekst ‘ljudi beže, ljudi odlaze’, ne znam zašto sam ih tada napisao. Svakako, nešto je bilo u vazduhu…
“Znam čoveka”
– Tekst govori o mom prijatelju iz komšiluka, Zemuncu. Bio je bubnjar, a davno je umro. (Iako to nije naveo u ovom intervjuu, Bajagić je u drugim prilikama naveo da je pesma posvećena Draganu Đeriću Đeri, njegovom nekadašnjem kolegi iz bendova Ofi i Glogov Kolac).
“Tekila – Gerila”
– U to vreme se mnogo pričalo o sandinistima, mnogo buke u Kolumbiji, Peruu […] Za mene je ‘Tekila – Gerila’ bio lep način da vidim te stvari. Osim toga, želeo sam dobar izgovor da radim latino muziku.
“Marlena”
– U to vreme sam voleo Lu Rida i tu vrstu roka, a ‘Marlena’ je zvučala dobro sa Marlen Ditrih. Imali smo ‘Berlin’, pa hajde da imamo Marlenu.
“Kosooka”
– Egzotika. Hteli smo da imamo to. To je jedina pesma kojom nisam zadovoljan. Tada sam mislio da sam tako pametan, pa sam mislio da možeš da napraviš pesmu sa samo jednim akordom, e-šipak. Bata Kovač me je pitao “Možemo li još par akorda”, a ja sam rekao “Ne, ne, ne! Ovo je super, uradićemo nešto potpuno minimalističko”.
“Tamara”
– Tamara je napisana pre nego što sam otišao u Rusiju. Napravio sam mnogo grešaka. Neva i Ermitaž su u Lenjingradu, a Boljšoj teatar u Moskvi. Tamara nije mogla da živi i u Lenjingradu i u Moskvi. Rusi se nisu žalili, mislili su da je to slatko. Dušan Mihajlović Spira je mislio da nađemo neku ribu da kaže nešto, bilo šta, na ruskom. Ali nismo uspeli da nađemo neku sa dobrim akcentom. […] Spira se setio da se izveštaj o vodostanju čita na ruskom na radiju, svaki dan. Pa smo snimili curu na radiju kako čita izveštaj o vodostanju! Pa u ‘Tamari’ možete čuti da je Dunav ovako visok kod Bezdana, a toliko na nekom drugom mestu…
“Pustite me, druže”
– Najstarija pesma na albumu. Uradio sam to dok su ostali momci iz Čorbe bili u vojsci. Nisam znao šta ću sa sobom, a imao sam bend Frka sa Miroslavom Cvetkovićem Cveletom. Imali smo slobodan termin kod Enca Lesića pa smo to snimili, i to u emisiji Rokenroler. Čak je bila priča, ne znam ko je te odluke donosio, da je trebalo da se pojavi na Paket aranžmanu, ali preovladala je činjenica da sam gitarista Riblje Čorbe. Reč je o svakodnevnom iskustvu dugokosog tinejdžera u Beogradu.
“Papaline”
– Suzanu Petričević pre toga nisam poznavao. Spira je rekao da ima prijateljicu koja ume da peva. Pesma je bila šala […] “Papaline” su bile smešne kako Beograđanima, tako i Zagrepčanima. [ …] Ideja pesme je bila da su sve ljubavne pesme “ljigave i odvratne”, pa sam razmišljao šta bi moglo biti malo i ljigavo.
