Psohomodo pop je bend za Amerikanu. I Amerikana je mesto za bendove kao što je Psihomodo. Jasno je to bilo sasvim tokom koncerta koji su u petak uveče održali u okviru mini tueneje na kojoj promovišu svoj novi, 11. po redu album “Digitalno nebo”.
Jer, Gobac i ekipa ikaju tu energiju koja je od Doma omladine i napravila mesto u kojem je rokenrol svoj na svome.
Da se ne lažemo, beogradska rok publika je razmažena i prilično lenja. Zato je prava šteta što na prvoj predgrupi, bendu Hunting Souls nije bilo više od 50-ak ljudi, mada je četvorka na čelu sa Anjom Dajić svoj deo posla odradila vrhunski. Tek nešto bolje su prošli Love Huntersi i Milan Mumin, koji su počeli svirku za dvestotinak fanova.
A onda se, petnaestak minuta pred početak svirke Psihomoda, Amerikana pretvorila u grotlo šarolike rok publike, od klinaca do ozbiljnih matoraca koji su dva sata neumorno skakali i pevali iz zagrebačke Ramonese.
Bend je vešto mešao nezaboravne hitove kao što su “Volim crtane filmove” “Bomba”, “Kad sam imao 16”, “Frida”, “Ramona”, “Sexy magazin” i neizbežnu “Ja volim samo sebe”, sa pesmama sa novog albuma “Digitalno nebo”, pa se stekao utisak da smo i njih negde, nekada, čuli. Ili, kao što u jednoj novoj pesmi Psihomodo kaže, pravi “Deja vu”.
A kad se sve završilo, u našoj glavi i dalje su igrali “mali crveni patuljci”. Ali, valjda smo zato i došli…
