Novi album grupe caroline počinje gitarom koja napada zveckavom, svetlucavom oštrinom. Zatim se druga pridružuje sporijim, dubljim tonovima, kasneći za prvom. Pa nastupa direktan, ali zveckavi ritam bubnjeva. Sva tri instrumenta su različitog ritma, ali se ipak isprepliću u prelepo neuravnoteženu petlju.
Džasper Levelin i Magdalena Meklin pevaju ujednačeno iznad te borbe, dok se kovitlajući zvuk ispod njih sve više pojačava – trombon, bas klarinet i elektronika – postepeno se uključuju u slojevima. I baš kada se činilo da će oštra uzlazna linija violine sve odneti u stratosferu, dolazi kolosalni kontraudar elektronske buke koji preseče sve na pola. Taj nadirući talas potpuno nadjača na nekoliko sekundi, pre nego što se početni napad gitara i bubnjeva ponovo vrati, zvuci se sudaraju i povlače, da bi se konačno spojili u nešto veličanstveno – više zvučnih svetova kreće se kao jedan. Uvodna pesma “caroline 2” nosi prikladan naziv: “Total euphoria”, a zaista to i isporučuje.
– Bilo nam je važno da ta pesma bude kako treba – kaže Makl O Majli, koji sa Levelinom i Kasperom Hjuzom čini autorsko jezgro osmočlane grupe. S jedne strane, kažu, njihov drugi album nastavlja tamo gde je prethodni stao – istoimeni debi iz 2022. godine završio se sa “Natural Death”, gde su takođe istraživali mogućnosti isprepletenih, pomerenih gitarskih šablona. Ali s druge strane, ovaj album donosi potpuno novi pravac.
Dok se prvi album može smatrati kolažem materijala nastalog tokom dužeg perioda formiranja benda – uz promene članova i fokusa tokom godina – “caroline 2” predstavlja novo pronađeno jedinstvo i samopouzdanje.
– Prvi album je bio kompilacija, ali ovaj je izjava – kaže Levelin. Tamo gde je debi imao naizmenično duge i kratke numere – razvučene kompozicije isprekidane eksperimentalnim trenucima – ovde su emocije svedene na osam pesama približno iste dužine, gde i dalje ima uspona i padova, ali su sada snažniji i direktniji.
– Ovo je više promišljen album – kaže O’Majli, što je delimično i rezultat vremena koje je bend proveo zajedno od izlaska prvenca. Tokom niza autorskih putovanja – od ruralne Škotsku, do južne Francuske i Margejta (Velika Britanija) – O’Majli, Levelin i Hjuz su razvijali pesme, da bi potom kao osmočlani bend snimali u Eseksu. Novi materijal su svesno testirali na posebnim koncertima. Vezanost članova se učvrstila, ne samo u centralnom triju, već i u široj grupi.
– Na prošlom albumu smo skoro bili osmočlani bend, ali sada smo zaista to – kaže Levelin, ističući da su svi članovi po prvi put doprineli pisanju pesama. –Sada smo tehnički daleko sposobniji, pa možemo da razmišljamo ambicioznije, sa više alata na raspolaganju – dodaje Llewellyn.
Caroline singlom “Tell me I never knew that (feat. Caroline Polachek)” najavili novi album “caroline 2”
Kolosalni bas koji se probija kroz “Total euphoria”, na primer, pokazuje da se „manje plašimo elektronske muzike“, kaže Llewellyn, navodeći uticaje hyperpopa, eksperimentalnog hip hopa i avangardnih producenata. Osim što violinistkinja McLean više peva, a trubač Freddy Wordsworth prvi put preuzima vokal, glasovi su širom albuma procesuirani auto-tjunom, menjajući karakter i oblikujući se kroz haotičnu teksturu „Song two“ i tonući nisko u drugom delu “Two riders down”.
“Tell Me I Never Knew That” uvodi potpuno novi vokal – Kerolajn Polaček Bend joj je poslao poruku nakon što su primetili sličnost između akustičnog rifa pesme i melodija na kojima je ranije radila. Kao uzajamni fanovi, ne samo da je pristala da učestvuje, već je pesmu podigla na novi nivo.
– Bila je sila – kaže O’Malley. – Pevala je pet-šest sati, pisala nove harmonije. Mi smo stali oko pola dva ujutro, a ona je bila iznenađena. Mogla je da nastavi.
Raznolikost vokala, sudar pop estetike i akustične dubine, i prihvatanje eksperimentalne elektronike govore o cilju “caroline 2”: da kombinuje različite svetove, dopuštajući slučajnosti, kontraste i sinhronicitete. To ih odavno zanima, kažu. Kada su svirali pesme sa prvog albuma na festivalima, Llewellyn kaže da im je u početku smetala buka drugih bina i publike, “ali s vremenom smo shvatili da je to deo kompozicije“.
Hjuzse seća trenutka kad je zvuk aviona u niskom letu savršeno odgovarao tonu gitare koju je svirao – “kao savršen spoj slučajnog zvuka i namerne muzike”.
Na “caroline 2”, ono što je ranije bilo slučajno, postaje centralno. Tokom pisanja pesama u Škotskoj, pronašli su prostor sa dve potpuno različite akustike – soba sa odjekom i šumoviti eksterijer bez ikakvog – i snimali tako da su ti prostori prelazili jedan u drugi. U pesmi “Coldplay cover” (naziv koji je ostao iz šale), polovina benda svira u dnevnoj sobi, druga u kuhinji, dok inženjer zvuka Syd Kemp pomera mikrofon između prostorija – čuju se i koraci dok se jedan snimak stapa s drugim.
Kerolajn Polaček objavila novi singl, svoj doprinos soundtracku filma “I Saw the TV Glow”
Pesma “When I Get Home” nastala je kao eksperiment uživo: gitaristi koji nikad nisu čuli pesmu dobijali su akorde, uživo tokom nastupa. Bend je te snimke zadržao i ponovo ih ugradio u finalnu verziju. Uz to, pozvali su prijatelje Danijela S. Evansa i Dženifer Valton da snime lažni klupski zvuk u pozadini – kao omaž YouTube videu “„u klubu si, ali u WC-u”.
Na albumu se kriju i drugi svetovi – na primer, “U R UR ONLY ACHING” sečena je između studijskog snimka i demo verzije iz groblja Nunhead. Ali umesto da ih sve pobrojimo, važnije je ono što bend radi s tim svetovima – muzika koju stvara kroz njihovo sudaranje i preplitanje. Poslednja pesma, “Beautiful ending”, baš kao i uvodna, nosi odgovarajući naslov. Sadrži teške elektronske slojeve i zemaljske gudače, iskrivljene vokale, duboke drone tonove i terenske snimke, sve u pokretu, ponekad s trenjem, ponekad u blagom skladu. Na neki način, ta pesma predstavlja “caroline 2” u malom – album koji je promišljen, ali ostavlja prostor za slučajno, u stalnom kretanju, koji se na kraju smiruje u nešto krajnje uzvišeno.
