Svojevoljan odlazak Branimira Džonija Štulića u ofsajd, daleko o balkanskih pravila igre, dao je ovom muzičkom geniju mističnu dimenziju, koja iz godine u godinu raste. Na talasu misterija snimani su filmovi, pisane knjige, ispredane priče, a jedna takva, našla se u filmu “Kad Miki kaže da se boji – tko su junaci Džonijevih pjesama”, u kojem fotograf i dizajner Igor CC Kelčec ispričao anegdotu o Džoniju i Goranu Bregoviću.
Jedne jeseni, Azra je svirala u Sarajevu, a pre koncerta razgovarali su Džoni Štulić i Goran Bregović.
– Džoni kaže Bregoviću: Slušaj Brego, ja ne mogu više ovo. Koncerti, bend, četiri instrumenta, gitare, razglas… Sve isto, publika isto reaguje i na mene i na Zdravka Čolića… To je tako isto sve… – prepričava razgovor Igor CC Kelčec, koji se proslavio time što je napravio najvažnije i najpoznatije portrete Džonija Štulića.
BREGOVIĆ O DŽONIJU ŠTULIĆU: ZNAM DA DOLAZI NA MOJE KONCERTE, ALI NEĆE DA SE JAVI…
On potom nastavlja da citira Džonija.
– Ja sebe vidim: Pozornica, a ja ko Bo Didli. Malo sviram gitaru, malo ne, pucketam prstima, kad ne sviram zabacim iza sebe… U belom odelu. A iza mene sultanova svita. Kad sultan krene u pohod, pa njegova kamarila svirača na dairama, zurlama, pa pevačice… To me prati. Sevdah šatl bend – Džoni kaže ovom – priča Kelčec.
I zaista nam ovaj opis biva odnekud poznat, a odakle, dalje pojašnjava Kelčec.
– Pre nekoliko godina odem u Trst i vidim plakat Goran Bregović Orkestar za svadbe i sahrane. Bregović u belom odelu, iza njega sultanova svita zurle, daire. Malo svira gitaru, malo ne svira. K’o Bo Didli.. Pucketa prstima. Koji put i podvrisne bogami… Pa se misliš… Dobro… Može i tako… Izgleda da može i tako – zaključio je Kelčec u filmu “Kad Miki kaže da se boji – tko su junaci Džonijevih pjesama” iz 2005. godine.
HL/Izvor: direktno.rs
