Marija M. Karan vam predstavlja – Lica iza muzike: Piter Persman
Čokolada, čipka, vafli…sve su to direktne asocijacije na Belgiju, zemlju koja je zaista specifična po prelepim srednjovekovnim gradovima, renesansnoj arhitekturi i obilju kulturnih sadržaja.
A kada govorimo o kulturi, muzika je takođe ono po čemu su Belgijanci poznati. Evo samo nekih primera: jedan od najpoznatijih instrumenatana svetu, saksofon, izumeo je belgijanac: Adolf Saks; najveći belgijski šansonjer bio je legendarni Žak Brel, čije su klasike obradili svetski muzičari među kojima su i Dejvid Bouvi, Frenk Sinatra, Skot Voker i drugi; Vaya Con Dios i dalje je jedan od najupečatljivijih i najuspešnijih belgijskih bendova svih vremena, sa više od 10 miliona prodatih albuma; Početkom ’90-ih mnogi alternativni rok bendovi su sticali međunarodno priznanje i uspeh, a među njima su i: dEUS, Das Pop, Triggerfinger, Puggy i Ghinzu; Poslednjih decenija i belgijska hip hop scena je u usponu, a izvođači kao što su Coely, Romeo Elvis, Damso postižu komercijalni širom sveta; Među belgijskim top muzičkim zvezdama svetske slave su i: Technotronic (“Pump Up The Jam”), 2 Unlimited (“No Limit”), Junior Jack & Kid Creme, Stromae, Lara Fabian, Gotye, Lost Frequencies, Selah Sue (nekoliko puta je nastupala u Beogradu na Musicology Sessions festivalu) i drugi.
Lica iza muzike – vol. 2024: Ivan Kiza Zoranović, multiinstrumentalista koji pomera granice… svakoga dana
Jedan od našoj publici takođe jako dobro poznatih bendova koji je nekoliko puta nastupao u Beogradu jeste i – Hoovephonic. Prvi put su se uživo predstavili našoj publici marta 2019. godine i mada su žanrovski isprva bili determinisani kao trip hop grupa, tokom godina, njihov muzički izraz se toliko razvijao da je danas svojevrsna mešavina alternativnog roka, elektronike, elektropopa, ambijentalne muzike i dr.
Tokom karijere promenili su nekoliko pevačica, a danas bend čini originalni trio: Aleks Kalijer – bas gitara i klavijature, Rejmond Girts – gitara i magična Geike Arnaert – vokal. Njih smo poslednji put imali prilike da slušamo u Beogradu 2022. godine na dva koncerta u okviru renomiranog festivala Musicolog Sessions. Ipak, ovo nije priča o bendu Hooverphonic, iako jeste priča o nekome ko je (pridruženi) član baš tog benda…
Piter Persman (Pieter Peirsman) je odrastao u jednom malom gradu pored Antverpena. Uprkos tome što je potekao iz malog mesta, taj kraj je bio poznat po velikom broju muzičara, što je svakako pobudilo i njegovo interesovanje za bavljenje tom profesijom. Imao je formalno muzičko obrazovanje i učio je da svira klasičnu gitaru. Pored toga, vremenom je naučio da svira i klavir, a na gitari se sve više posvećio popularnim žanrovima. Ipak, muzičko školovanje je zamenio studijama za inžinjera kako bi ispunio očekivanja svojih roditelja, no kako sam ističe njemu je tada to: “…izgledalo kao gubljenje vremena: samo sam želeo stalno da sviram. Osnovao sam nekoliko bendova u tinejdžerskim godinama, radio sve vrste muzičkih poslova, imao svirke na raznim događajima, svirao i na ulicama evropskih gradova…”.
Za formiranje svog muzičkog ukusa Piter “krivi” svog starijeg brata koji mu je često puštao muziku za koju je smatrao da Piter mora da sluša: The Beatles i Beach Boys, kao i grunge bendovi poput Soundgarden-a. Kao nešto kasnije muzičke uticaje (koji se danas dakako mogu primetiti i u njegovoj autorskoj muzici) Persman ističe: Jeff Buckley-a, Radiohead, Muse, Supergrass, Queens of the Stone Age, Fleet Foxes, Nick Drake-a i mnoge druge.
Tokom svoje profesionalne karijere Piter Persman je učestvovao u raznim projektima kao muzički izvođač, autor, producent… ističući koliko je u današnje vreme za umetnike važno da imaju multitasking veštine on napominje:
– Pored toga što pišem sopstvenu muziku za svoj bend Slow Pilot, radim kao session muzičar u nekoliko bendova, među kojima je i – Hooverphonic. Takođe, komponujem i izvodim muziku za predstave. Nedavno sam radio na muzici za muzičko pozorište za decu pod nazivom ‘Gospodin Medved i svirepi vukovi’. Takođe sam bio na tribjut turneji posvećenoj Džefu Bakliju. Osvežavajuće je s vremena na vreme uskočiti u različite projekte, upoznati nove i zanimljive ljude. To hrani moju kreativnost i pomaže mi da vidim nove tačke gledišta u onome što sam kreiram sa bendom Slow Pilot. I život je previše kratak da bih bio samo gitarista u samo jednom bendu!
A sada nešto poptuno drugačije – ko su SLOW PILOT i kako zvuče?
Bend Slow Pilot u osnovi je bio solo kantautorski projekat. Ime benda implicira na njegovog frontmena: nemirnog i brzog s jedne strane (kako sam ističe „onih dana sam skupljao kazne za prebrzu vožnju“), ali s druge strane itekako mirnog kada sve treba dovesti u neki red. Činjenica da je prošlo 6 godina između dva albuma ovog benda dokazuje da im ime itekako odgovara.
Na pitanje kako bi opisao muziku svog benda Slow Pilot, Piter Persman objašnjava da veruje da je muzika koju kreiraju i izvode mešavina uplifting groove-ova i melanholičnog mraka:
– To je bezvremenska indie pop muzika: inteligentno kreirana, ali pristupačna, uz pažnju posvećenu muzičkim i tekstualnim detaljima, uz raskošne harmonije i vokale, te neku paradoksalnu ’uzdržanu bujnost’.
Marija M. Karan vam predstavlja – Lica iza muzike: Ivan Aleksijević – The Piano Man
Kada smo ga upitali ko pored njega čini bend Slow Pilot, Piter Persman nije krio zadovoljstvo svojom ekipom:
– Veoma sam srećan što sam okružen nekim neverovatnim profesionalnim muzičarima koji takođe sviraju u velikim bendovima u Belgiji. Tako da bez preterivanja mogu da kažem da je koncert benda Slow Pilot pravi doživljaj. U svakom trenutku mogu da se oslonim na bend koji me okružuje: Maarten Van Mieghem na bas gitari, Laurens Billiet za bubnjevima, Sebastian Leye na gitari i Laurens Dierickx na klavijaturama su ništa manje nego – super grupa. Poznajem Martena od malih nogu i bilo nam je suđeno da na kraju sviramo zajedno. Ostali momci su iz cele Belgije, ali pažljivo odabrani!
Bend Slow Pilot svoj prvi album “Gentle Intruder” objavio je pre 6 godina. Ovo izdanje muziči je spoj Nick Drake-a i muzike ’70tih uz kombinaciju tipično Brit Pop gitarskih rifova, uz raskošnu orkestraciju. Na albumu je sve odsvirano zajedno, uz minimalne korekcije u postprodukciji. Ovo je izdanje koje kada slušate itekako je vremenski nedeterminisano i može biti aktuelno u svakom (muzičkom trenutku).
Ipak, nedavno objavljen, novi album benda Slow Pilot pod nazivom “Falling off the Earth” je daleko slojevitiji, i posvećen slušaocima koji zaista odvajaju vreme da polako otkrivaju njihovu muziku i ovaj album:
– Posvetili smo više vremena davanju prostora vokalu, pronalaženju određenog zvuka koji možemo nazvati našim. Dodali smo još prigušene elektronike, analognih sintisajzera da bismo tu i tamo dali atmosferu starog francuskog filma. Na pesmi ‘No Man Is An Island’ pozvao sam jednog od mojih omiljenih izvođača ‘C Duncan’ (nominovan za priznanjeMercury Prize) da nam pozajmi svoj svilenkasto uglađen glas na toj numeri. Imao sam i nekoliko sesija online komponovanja sa Robin Pecknold-om (bend Fleet Foxes), još jednim mojim muzičkim herojem.
Govoreći o tome šta je bila inspiracija za novi album i koji je zapravo storytelling iza muzike, Persman dao je opsežan i zanimljiv odgovor:
– Kao pisac, volim da gledam ljude. Volim da razmišljam i o sebi, ali volim da držim slušaoca u nedoumici da li su pesme autobiografske ili ne. Verujem da je to jedini način da se slušaoc uvuče u ovaj univerzum ili da se stvori osećaj pripadnosti/povezanosti. Bilo je mnogo toga proteklih godina o čemu je moglo da se piše: imali smo Covid, dešavale su se čudne stvari sa umovima ljudi ( inspiracija za pesmu ’Fences’), numera ’Parasites’ govori o tome kako sam se osećao kao ućutkani muzičar tokom ovog perioda. Bilo je tu gubitaka (’Get Used To This’), odugovlačenja (‘Lost’), komfora (‘NoMan Is An Island) i naravno ljubavi koja je i dalje najbolji lek protiv svih tih drugih stvari (‘Falling Off The Earth’, ‘Giants’, ‘Molecules’). Dakle: ljutnja, depresija, malo ismevanja, gubitak i puno ljubavi. O tome očigledno pišem 🙂
Priče iza pesama
11 pesama sa albuma pod nazivom “Falling off the Earth” benda Slow Pilot zaista su muzika koja nije na prvo slušanje…ali jeste slušljiva. Itekako. Za one kojima je važna filozofija teksta, savršeno ukombinovana u razvijene melodijske linije, odlične aranžmane uz specifičan tembr – ovo izdanje će biti pravo otkriće. Specijalno za Headliner, Piter Persman ispričao nam je svoje priče iza pesama:
’Giants’ je pop klasik sa neodoljivim refrenom. Bio je to jedan od onih retkih trenutaka za kantautora kada se činilo da se pesma sama piše. Izuzetno smo ponosni na ovu pesmu koja odjekuje svima koji su se ikada osećali malim, ali su našli snagu u zajedništvu.
’What You Gonna Do’ je bio prvi singl objavljen sa albuma i svedoči o sposobnosti autora da neprimetno prepliće prošlost i sadašnjost. Pesma je zadivljujuća mešavina optimistične energije, melanholije i zvuči i nostalgično i sveže. Prožeta je retro šarmom iz 80-ih, dok suptilna elektronika dodaje savremenu oštrinu. Pesma se bavi složenošću dugoročne veze na raskrsnici.
’Fences’ – reči su se pojavile iz samoće prazne bolnice dok sam radio kao noćni čuvar, o tome koliko ljudi je izgubilo sposobnost da filtrira svoje reči, često govoreći bez razmišljanja. Tekst se bavi bukom neprekidnog razgovora, koji zamagljuje smislenu komunikaciju i mentalnu jasnoću.
’No Man Is An Island’ je jedinstvena muzička saradnja između benda i C Duncana (UK), nominovanog za nagradu Mercury i za škotski album godine. Ova prelepa pesma služi kao moćna himna solidarnosti, pozivajući slušaoce da dopru, povežu se i podignu jedni druge. Čak i u trenucima potrebe, nismo sami: nijedan čovek nije ostrvo.
’Lost’ je mračni pop singl sa Radiohead vibracijama. To je samozatajna, šaljiva pesma o odlaganju, o gubljenju u internet glupostima, samo da bi se izbeglo obavljanje posla koji treba da se uradi.
‘Parasites’ su napisani tokom pandemije, otkrivajući brzu marginalizaciju pojedinaca poput nas u kulturnoj industriji. Bio je to prvi put da sam se suočio sa krhkošću života koji sam uzimao zdravo za gotovo. Pesma počinje gotovo hladne glave, sa prigušenom elektronikom i hladnim akustičnim gitarama, ali se okreće i eskalira u mešavinu besa i bujnosti, odražavajući emocije koje smo iskusili u to vreme.
’Falling Off The Earth’ – I ova pesma je nastala iz sesije pisanja pesama koju sam imao sa Robin Pecknold-om. Ona obuhvata opojni intenzitet ljubavi koja proždire i uzdiže. Prikazuje odnos u kojem su dvoje ljudi spojeni uprkos njihovoj slomljenosti, osećaju se potpunim i živim, makar samo na trenutak.
’Molecules’ – Ova pesma je priča o napuštanju kuće i prilagođavanju nepoznatom okruženju, ilustrujući kako duboka veza stvara neraskidivu vezu između dvoje ljudi.
’Darkest Of Days’ – prikazuje put od izolacije i očaja (bio sam kralj u najmračnijim danima, bez ikoga da me postavi na mesto) ka nadi i obnovi, te na kraju prihvatanje transformacije i optimizam. Ovaj optimizam se ogleda u uzbudljivom, plesnom gruvu i optimističnom refrenu pesme.
’Get Used To This’ – ova pesma je verovatno najmračnija pesma. To je veoma lična priča i napisana za bliskog prijatelja koji je izgubio novorođeno dete.
Iz svega navedenog, jasno je da je Piter Persman kompleksna muzička individua sa jakim, pesničkim izrazom. Posvećenost muzici od najranijeg detinjstva, nepokolebljivost u smislu formiranja svog životnog poziva kao muzičkog umetnika uprkos svemu, donose nam jednu zaokruženu muzičku misao u vidu albuma “Falling of the Earth” benda Slow Pilot. Ipak, neminovno je poređenje i pozicioniranje muzičkog autora i izvođača u fokusu ove kolumne u odnosu na njegov dakakako u ovom trenutku daleko poznatiji bend Hooverphonic. Pa da li je pozicioniranje u tako popularnom bendu olakšanje ili teret za Slow Pilot?
– Ponekad je to dvosekli mač. Naročito u Belgiji, postajete taj sporedni projekat Hooverphonic-a, iako to nema nikakve veze sa njima. S druge strane, Slow Pilot su već imali priliku da nastupe kao predrgupa Hooverphonic u Milanu, Parizu, Londonu i zbog toga već imamo veliki broj internacionalnih fanova. Pre 9 godina Alex Callier, vođa benda Hooverphonic, zamolio me je da im se pridružim kao pevač/gitarista i od tada sam na izuzetnom putovanju. I zahvaljujući Hooverphonic-u, živim svoj san iz detinjstva putujući svetom i usrećujući ljude muzikom.
Zaključujući priču o bendu Slow Pilot, kao i aktuelnom albumu, mulitalentovani muzičar Piter Persman kaže:
– Duboko sam pronikao u sebe kako bih napravio veoma posebnu ploču, kako u lirici, tako iu muzičkom smislu i stvaranju novog zvuka – ovo je album na koju bih voleo da sam naleteo kao mlad momak na svom putu otkrivanja muzike. Sada su na redu uživo svirke i nadajmo se da ću uskoro svirati sa bendom Slow Pilot negde u Srbiji.
