Drugo veče 21. izdanja kultnog sinjskog S.A.R.S. festivala, u subotu 20. jula, verovatno je bilo najposećenije veče u istoriji ovog malog, ali izgleda neuništivog festivala.
Ekipa Sinjskog kulturnog urbanog pokreta odoleva svemu i svačemu iz godine u godinu – jedni su od retkih koji su svoj festival održali i za vreme najžešće Covid pandemije, uspešno su izneli i promenu festivalske lokacije, klasične finansijske nevolje nezavisne scene, ali i pojavu sve žešće i ozbiljnije konkurencije malih festivala u Dalmaciji…
Da nijedno festivalsko izdanje ne prođe bez stresa, u subotu se pobrinula letna oluja koja se u poslepodnevnim satima sručila na viteški grad. Hipodrom se pretvorio u močvaru, a stvar su spasili sinjski vatrogasci koji su ispumpavali nakupljenu vodu s lokacije festivala. U takvim okolnostima program je, očekivano, krenuo s neznatnim kašnjenjem.
Veče su otvorile domaće snage, svima omiljeni sinjski metalci iz Countessa, a nakon njih publika je toplo dočekala splitski Stereotrip. Ipak, razlog zašto se na ulaz čekalo u kolonama, bio je jedan i jedini, u Sinju godinama iščekivani Goran Bare i Majke.
Iako se očekivala navala i gužva, organizatori nisu mogli ni da sanjaju da će u jednom trenutku morati da zatvore ulaz i ograniče broj posetilaca iz sigurnosnih i tehničkih razloga.
Bare je bio u odličnom izdanju, komunikacija s publikom izvanredna, atmosfera užarena toliko da su svi zaboravili na blato i posledice ranijeg potopa biblijskih razmera. Publika je unisono pevala najveće hitove, kao i one možda manje razvikane poput “Noćas prelazim rijeku”. Ali, u svakom slučaju bilo je to fantastično veče koja se neće tek tako zaboraviti.
Da atmosfera ne splasne, pobrinuli su se žestoki momci iz splitskog Ultimatuma koji su se pobrinuli da veče ostane na vrhunskom nivou do samog kraja.
