Močilo Bajagić Bajaga dao je intervju zagrebačkom Večernjem listu i u njemu, pored muzike, govorio i o pandemiji korona virusa, vakcinama i mogućnosti da se sve ovo nije desilo slučajno.
Prenosimo vam delove ovog interesantnog razgovora.
U pesmi “Ovaj svet se menja” jedan stih kaže: “Jer je netko tako hteo.” Teorija zavjere?
– Ovo sigurno nije slučajno nastalo. Ne znam je li posredi bila greška, je li im virus pobjegao iz laboratorije ili je bilo namerno pa im je izmaklo kontroli, ali prilično sam uveren da nije nastalo prirodnim putem. Nisam nešto zaluđen teorijama zavera, ali jednostavno mi je neverovatno da se ovako nešto dogodi i da ni danas ljudi uglavnom ne znaju ništa o tome. S druge strane, svaki je broj umrlih uvek preveliki, ali i to mi se čini relativno ipak puno manje i u nesrazmeru prema panici koja vlada. Španski grip je ubijao daleko više ljudi, ali tada nije bilo televizije, interneta i takoreći direktnih prenosa umiranja. Ponašanje Svetske zdravstvene organizacije mi je mutno, ekonomske štete su veće nego da je bio nuklearni rat i sve te moćne svetske ekonomije ne mogu da nađu način da tu štetu spreče ili možda to neće da učinie. Sve je to nenormalno. Ali lakše je o tome misliti i govoriti dok u nekim drugim zemljama umiru ljudi koje ne znate, a kad vam umre netko blizak, postaje stvarno gadno. Meni je nedavno umro kolega i prijatelj Miša Aleksić. Bio je zdrav, nije imao nikakvih drugih bolesti, 53. godište. To je išlo neverojatnom brzinom. U tri dana stanje mu se pogoršalo, tri dana je bio na kiseoniku, pa onda tri na respiratoru i čovek je umro. A i kad telefonom razgovaram s nekima koji su imali lakši oblik, čujem kako ljudi jedva dišu.
Preminuo Miša Aleksić… Legendarni basista Riblje čorbe izgubio bitku sa koronom
Jeste li promijenili mišljenje o pandemiji nakon Mišine smrti? Da li vas je uplašila?
– Nije me uplašila, ali naravno da drukčije gledate na to kada vam umre neko blizak. Mene je više zabrinulo to kako se uopšte dogodilo da se on zarazi. Pazio je na sebe, ne mislim da je vodio rizičan život, sigurno nije izlazio po klubovima, ali zarazio se preko ćerke koja je morala da izlazi zbog posla. Ona sama imala je lagani oblik, nije uopšte bila u bolnici. Mnogo je tu nepoznatih stvari. A i kad pogledate koju terapiju propisuju doktori, vitamine, cink i možda poneki antibiotik, vidite da se u ovih godinu dana nisu nimalo pomakli.
Pol Makartni: Vakcina će nas izvući iz ovoga, jedva čekam da je primim
Počela je kampanja za vakcinaciju, političari se vakcinišu pred kamerama, verojatno će ih slediti i slavni glumci i pevači. Da li biste vi učestvovali u takvoj kampanji?
– Ne znam, prvo bih dobro razmislio. Pričekao bih da vidim šta se događa. Nisam nipošto od onih koji kažu da će nas vakcinisati, niko te ništa nije ni pitao. Mislim da je bolje da ljudi imaju slobodu izbora, ali za ovih godinu dana, koliko god se pričalo o tome, znamo još uvek jako malo ili ne znamo gotovo ništa.
Ali sad se, uz sve one postojeće, među ljudima zaoštrava i produbljuje i ta nova podela, u kojoj takođe nema ništa između, nego si ‘za’ ili ‘protiv’ vakcine…
– Da, vrlo blesavo. Zato mi sve zajedno i izgleda kao velika svetska prevara koja će, nadam se, za naših života biti razotkrivena. Sigurno nije sve onako kako pričaju.
HL/Izvor: večernji.hr
