Kad su Ejka Topinen, Pavo Letjenen i Pertu Kivilakso, svi diplomirani violončelisti helsinške muzičke akademije Sibelius 1993. osnovali Apocalypticu, nisu ni sanjali da će postati megazvezde s više od četiri milioa prodatih CD-ova širom sveta. S njima svira i bubnjar Miko Siren, a u 24-godišnjoj karijeri sarađivali su s Dejvom Lombardom iz Slayera, Tilom Lindemanom iz Rammsteina i brojnim drugima.
Na debitantskom studijskom albumu ‘Plays Metallica by Four Cellos’ iz 1996. obradili su hitove američkog benda Metallica, a večeras, 4. aprila, dolaze u Halu sportova na Novom Beogradu u sklopu velike turneje na kojoj slave 20 godina od objavljivanja kultnog prvenca.
– Metallicu sam prvi put čuo kad mi je bilo 13 godina, a i ostatak benda odrastao je na njihovim hitovima. Zbog albuma ‘Master of Puppets’ smo i počeli da sviramo predstavljajući se kao njihov cover bend – rekao je Ejka Topinen, 41-godišnji violončelista, kompozitor i producent i jedan od osnivača Apocalyptice za Jutarnji list.
Finski bend s Metallicom je prvi put svirao u rodnom Helsinkiju još 1996, i to dve večeri za redom, a Amerikanci od tada pomno prate njihov rad, za koji imaju samo riječi hvale.
– Velika je čast dobiti kompliment od takvih muzičkih velikana. Da nam je neko ’90-ih rekao da ćemo jednoga dana postati prijatelji, ne bismo im verovali. Kad smo osnovali bend, nismo imali nikakva očekivanja, štaviše, bili smo uvereni da nas niko neće slušati. U početku su nas čak i u Finskoj doživljavali kao čudake koji spajaju klasičnu muziku s rockom i metalom, ali ispostavilo se da nam je taj eksperiment bio ‘najbolja nesreća’ u životu – kaže Topinen.
Apocalyptica je, dodao je Ejka, dugo tražila sopstveni identitet, ali s vremenom je postala pravi bend s autorskim pesmama i sedam objavljenih studijskih albuma, na šta su finski genijalci na violončelima najviše ponosni.
– Momci su mi kao porodicaj, što je i normalno, s obzirom da puno vremena provodimo zajedno, posebno kad smo na turneji. Dobro se slažemo, ali lagao bih kad bih rekao da se tu i tamo ne sporečkamo. Različiti smo karakteri i svako od nas ima barem jednu naviku koja izluđuje druge, ali sve dok se svađamo oko praktičnih stvari, a ne oko muzike, nema razloga za brigu – smeje se Topinen.
Finci su upoznati i sa stvaralaštvom dvojca 2Cellos koji je nedavno održao veliki koncert u Beogradu. Za Stjepana Hausera i Luku Šulića kažu da su vrhunski tehničari na violončelima, ali nisu obožavaoci njihove muzikee jer je previše komercijalna za njihov ukus.
– Iskreno, zvuče mi pomalo sladunjavo. I nama su svojevremenoo nudili da napravimo nešto slično, ali odbili smo. Draža nam je ‘sirova’ muzika bez kompromisa. Nije lako opstati na sceni kad si samotnjak poput nas, ali odavno smo odlučili da nećemo protiv svojih principa. Pametno je slušati iskusne, ali ne treba ih uvijek slepo slediti – rekao je Ejka.
Na pitanje ima li istine u stereotipima koji prate njegov narod, da je prilično mračan i melanholičan, Topinen odgovara potvrdno.
– Tipični sam Finac. Cenim tišinu i svoj privatni prostor, volim da budem u prirodi i imam svoj mir, obožavam saunu… Definitivno nam je urođena određena doza melanholije – zaključio je violončelista.
HL/Izvor: jutarnji.hr
