“Emotivno, setno, predivno…” utisak je i osećaj svih onih koji su u Domu omladine učestvovali u koncertu koji je organizovan u čast jednog od najlepših vokala na prostorima bivše Jugoslavije.
A učestvovali su samo oni koji su Pileta voleli – prijatelji, saradnici i publika koja je decenijama pratila njegov rad i uz pesme grupe Alisa volela, smejala se i plakala.
Bilo je emotivno od prvog trenutka. Najpre se u mraku čuo glas Tanje Šikić (PR Alisine izdavačke kuće PGP RTS)…
Posle kratke priče o njegovom životu ispraćene fotografijama, člancima iz novina, naslovnicama albuma na video bimu, bend je, ovog puta sa Dušanom Teslom na čelu, započeo jednu predivnu muzičku priču koja je sve prisutne vratila u neka druga vremena.
Bend je, uz aplauze publike, predstavio Stefan, sin pokojnog pevača, koji je želeo da ih najavi “baš onako kako ih je on, njegov tata, na koncertima najavljivao“.
Nizale su se pesme i predivne melodije koje su obeležile Piletovu karijeru: “Dođeš“, “Ludi Ivan“, “365“, “Ne mogu da sanjam“…
Na samom početku, sa bendom je zasvirao i prvi gost, Saša Gnus, a onda su pesmu “Posle 9 godina“ svojim glasovima “oživeli” Ivana Ćosić i Filip Žmaher.
Usledile su numere “Klinika“, “Ogledalo“, “Pijane noći“, a onda je Dušan Tesla “smirio“ atmosferu uz predivnu “1000 tona ljubavi“ i najavio segment koji je dodatno oduševio prisutne.
Njegov bend Nevreme najpre je odsvirao “Sećanja“, a onda pesmama “Ja je gledam kako spava“ i “Recept za ljubav“ odao počast Bori Đorđeviću i Slađani Milošević.
Publika se, uz slike na video bimu i pesme, prisetila ovih velikih zvezda koje smo takođe nedavno izgubili.
Smenjivale su se numere koje je Pile svojim glasom i energijom učinio nezaboravnim i neke kratke i simpatične priče o njemu. Publika je pevala, upijala atmosferu, prisećala se…
Slušale su se ove večeri i “Glupo je spavati dok svira rokenrol“, “Beba“, “Skidam košulju da legnem“, “Ljubiću te tako“, ali su najveći hitovi ostali za kraj.
Svi uglas sa bendom pevali su “Sanju“, a onda i “Blago onom ko te ne sanja“ koju je otpevao Filip Žmaher, a gitaru je svirao još jedan gost – Vlada Negovanović.
A onda su svi oni ostali na bini da zajedno otpevaju i odsviraju “Kestene“, pesmu koja je, pored “Sanje“ obeležila karijeru Alise.
“Želeo bih da, ooo, imena naša ponovo stoje…“ orilo se salom, dok je publika, na nogama, slala u etar pozdrave za jedno veliko ime domaće scene.
Za sam kraj, na binu su pozvani i Jovan Stojiljković, kompozitor i tekstopisac prva tri albuma grupe Alisa, Kića, originalni klavijaturista i Raja, basista sa poslednjeg koncerta benda.
Na binu nisu stigli da se popnu, ali su bili u publici, Doda, Burda i Vranke koji su komponovali po jednu pesmu za Alisu, porodica Raše Dabanovića, pokojnog tekstopisca Alise kao i Jugoslav Vlahović, autor tri omota grupe.
Svi oni, kao i još neki ljudi koji su tu bili deo Alisine priče poslednje četiri decenije, zajedno sa publikom stajali su mirno, i sa upaljenim svetlima telefona u mraku Doma omladine pravili “zvezdano nebo“, dok je sa video bima on, Miroslav Živanović Pile, pevao “Pesmu umornih slavuja“.
“Bilo je neobično, i tužno i prelepo u isto vreme“ čulo se u hodnicima posle koncerta, kao i “Odlična, vrhunska svirka, svaka im čast za ovo!“ i “Odavno nismo doživeli nešto ovako divno“.
A Pile je, sve vreme, bio tu, iako nije više tu… i veruju, oni koji su prisustvovali, da bi bio srećan i ponosan na svoj bend i svoje prijatelje i zbog ove večeri, ali i zbog toga što će mu ispuniti želju i što će Alisa, i posle njega, živeti.
