Roman “Kraljevstvo ovoga sveta” (Dereta) predstavlja jedno od onih dela koje već decenijama ima značajan uticaj na sudbinu svetske književnosti.
Autor romana, Aleho Karpentijer, pokušao je da otkrije korene i istoriju Novog sveta koji su neraskidivo vezani sa magičnom stvarnošću (lo real maravilloso) terminom i književnim postupkom koji će samo jednu deceniju kasnije evoluirati u magični realizam.
Ovo karpentijerovsko čudesno proživljavanje stvarnosti bilo je velika inspiracija i uvod u stvaranje “latinoameričkog buma”, a Fuentes, Ljosa i pre svih Markes, nisu krili koliko je ovaj roman uticao na njih.
Kada se jednoruki rob Makandal oslobodi okova, pretvori u insekta i uzleti nad zadivljenom masom koja je očekivala njegovo pogubljenje – na Haitiju, karipskom ostrvu krvi i čuda – više ništa neće biti isto.
Iako će ponovo biti uhvaćen i javno spaljen, mnogi će se zakleti da su ga videli kako se opet uzdiže iz tog plamena.
Sve njegove priče o velikim kraljevstvima, epskim bitkama u kojima su životinje bile saveznici ljudima, vremenu kad je Duga bila kraljica, uskoro će postati inspiracija za veliki ustanak robova protiv francuskih zavojevača, na čelu sa Henrijem Kristofom koji će u istoriji ostati zabeležen kao prvi crni haićanski kralj.
Kako to obično biva, Kristof će zavesti još strašniju diktaturu nad svojim sledbenicima potvrđujući tako istinsku prirodu nasilnih revolucija koje su uvek predstavljale mač sa dve oštrice.
Ipak, glavni junak ovog romana nije nijedan od njih, već Ti Noel, nepismen i dva puta žigosan rob afričkog porekla, koji je u revolucijom stekao slobodu.
Njegov karakter rezultat je kreolizacije, jedinstvenog procesa Makandalovske vudu tradicije, i kristofovskog katoličkog realizma. On predstavlja suštinsku kariku između duhovnosti i istorije. Ali Ti Noel zanima pažljivog čitaoca pre svega zbog svojih univerzalnih ljudskih atributa, a ne zbog svoje boje kože.
