Danas se obeležava Dan saksofona, na dan kada je rođen njegov izumitelj – Adolf Saks.
Adolf Saks će zauvek biti upamćen kao tvorac saksofona. Međutim, njegov neizbrisiv trag u svetu muzike mogao je da se ne dogodi. Naime, Saks je čak sedam puta izbegao smrt pre nego što je 1846. godine zauvek promenio istoriju muzike.
“Muzika daje dušu svemiru, krila umu, polet mašti i život svemu”, govorio je grčki filozof Platon. Ukoliko se uzme u obzir da je Adolf Saks nekoliko puta za dlaku izbegao smrt, onda se sasvim logično nameće pitanje da li je svemir tada radio u korist muzike? Belgijski muzičar je, naime, u nekoliko navrata izbegao smrt pre nego što je stvorio saksofon, jedan od najznačajnijih muzičkih instrumenata.
Najpoznatija deonica na saksofonu u istoriji odsvirana je na – raštimovanom instrumentu
“On je dete koje je osuđeno na nesreću, neće dugo živeti”, rekla je Saksova majka. Srećom, nije bila u pravu. Mali Antoan Jozef, poznatiji kao Adolf, bio je najstariji od jedanaestoro dece, od kojih je samo njih četvoro preživelo adolescenciju.
Adolf Saks rođen je 6. novembra 1814, a njegov prvi bliski susret sa smrću bio je kada je, još kao sasvim mali, učio da hoda. Slučajno je pao niz stepenice i udario glavu na oštar kamen. Na sreću i iznenađenje roditelja – preživeo je.
Kada je imao tri godine, popio je čašu razređene sumporne kiseline, misleći da je u pitanju čaša mleka. U istom uzrastu progutao je metalnu kopču. Taman kada se oporavio od ovih nesreća, zadesila ga je još jedna – doživeo je tešku povredu kada je eksplodiralo bure baruta. Takođe je i pao na usijanu žicu gvožđa koja mu je izgorela lice. Tri različita puta je legao u sveže nalakiran krevet i samim čudom se probudio sva tri jutra. To nije sve…
Srpski vitez kulture… Saksofonisti Milanu Saviću Francuski orden umetnosti
Prilikom šetnje, crep koji je pao sa krova završio je tačno na njegovoj glavi, a jednom se umalo udavio u reci.
Međutim, za razliku od maleroznog detinjstva, njegov kasniji život obeležila su brojna postignuća. On je krenuo stopama svog oca Čarlsa-Jozefa Saksa, koji je takođe dizajnirao instrumente. Adolf je u 24. godini života unapredio dizajn bas-klarineta. Potom se preselio u Pariz gde je radio na čitavom setu instrumenata.
Stvorio je sakshornu (od vojničke trube), saksov rog (duvački instrument sa ventilima) i flugelhornu koja je preteča modernog eufonijuma. Izmislio je i sakstrombu sa ventilima i užim otvorom od saksovog roga, a i klarinet-burdon, preteču kontrabas klarineta.
Ipak, Adolf Saks je najpoznatiji po izumu saksofona. Godine 1842. kompozitor Hektor Berlioz napisao je odobrenje za saksofon. Od 1842. do 1846. godine Saks je izmislio čitav asortiman saksofona. Otkriće saksofona donelo mu je ugled zahvaljujući kome je 1857. godine postao učitelj na Pariskom konzervatorijumu.
Saks je nastavio da osmišljava instrumente do kraja svog života, a uprkos procenama svoje majke, umro je u Parizu 7. februara 1894. godine u 80. godini života. Sahranjen je na groblju Monmartr.
