Simbolično na 1. maj Adam Semijalac (Bebè Na Volè) objavio je novi album “Ode dite” koji je, kako kaže, posvetio našim bakama i dekama – antifašistima.
Na albumu se nalazi deset autorskih pesama koje su komponovane za dangubicu, bugariju, banjo i glas, u Adamovoj izvedbi uz vokalnu pratnju Tajane Josimović i Lane Hosni. Adam je za ovaj album sam napisao tekstove i muziku, miksovao ga, snimio, producirao i samostalno objacio. Za dodatni miks i master zaslužan je Jelenko Hodak, a omot albuma delo je Mislava Lešića.
Adam kaže da je dugo želeo da napravi album s tradicionalnim instrumentima koje dosad nije svirao:
– Dangubica me privukla jer je vrlo primitivna. Ograničena. Nedostaju joj polja odnosno tonovi. Nije hromatski instrument. Slično je i s bugarijom. Pet žica i “istina”. Tvrda k’o život. Moj pristup je bio da se odmaknem od tradicionalnog načina sviranja i koristim instrumente onako kako bih inače svirao. Sa slideom u štimovima koji nisu prirodni za te instrumente. Zapravo, želeo sam da tradicionalnom zvuku dodam nešto što mi je oduvek nedostajalo. Mikrotonove. Oponašanje glasa. Blues. Tu neku “uprljanost” koja naročito danas nedostaje u folkloru, a život je prepun iste. Koristio sam i benjo, jer je to vrlo star instrument, koji vuče korijene iz Afrike, pa me zanimalo kako će se slagati s bugarijom i dangubicom.
Kad su u pitanju tekstovi, Semijalac ističe da ih je pisao razmišljajući o jednostavnim melodijama: Tipično folkloru, “dečje” rime, ponavljajuće melodije. Što jednostavnije to bolje.
– Na albumu gostuju Tajana Josimović i Lana Hosni. Dve prijateljice koje se već neko vreme bave tradicionalnim pevanjem. S obzirom na tekstove, bilo mi je važno da uključim ženski glas. Da stvorim malu zajednicu u procesu snimanja. Kako o složenim temama, kao što su rat, gubitak najmilijih, pritisak okoline, patnja i preživljavanje, nemaština, “primitivni” običaji, da progovorim kroz što jednostavniju muzičku formu. Album “Ode dite” je ljubavni i antiratni album, ali je i moj pokušaj ponovnog prisvajanja folklora našeg podneblja. Progovara o međugeneracijskoj traumi koju stvaraju ratovi. O traumi uzrokovanoj teškim fizičkim radom koji čoveka nosi u smrt. O surovosti i sirovosti života. O gubitnicima. Nastavlja se na pesmu “Baba Ljuba blues” i eksperimentalni album “Tanac za crnega vraga”.
Album ima i snažno obeležje onoga što se Semijalcu događalo u privatnom životu.
– On je moje suočavanje s gubitkom glasa posle operacije karcinoma štitnjače. Dijagnoza: oštećenje gornjeg laringealnog živca. Teško oštećenje glasa. Da bih živeo, morao sam da izgubim ono što mi je uvek davalo snagu za život. Glas. Mogućnost pevanja, rezonancije, deranja i urlanja. Sve to je s operacijom gotovo pa i nestalo. Kako nastaviti stvarati? Mogu li i dalje da pevam? Smem li? Imam li šta da kažem? Kako nastaviti da radiš kao muzičar nakon što je instrument, na kojem sam radio veći deo svog života, uništen? Kako se suočiti s gubitkom velikog dela sebe i svog identiteta? Kako oštećen i sjeban krenuti dalje?
