Grupa Orthodox Celts će ponovo okupiti svoju vernu publiku da zajedno proslave Dan Svetog Patrika! Omiljeni “sprski Irci” vraćaju se u omiljenu koncertnu salu i 17. marta u Amerikani Doma omladine održaće veliki beogradski koncert, na kojem će izvesti dobro poznate hitove iz svoje duge i uspešne karijere, ali i započeti obeležavanje 30. rođendana benda.
Ulaznice su u prodaji na Ticket Vision blagajni u Domu omladine Beograda i onlajn, po ceni od 1.200 dinara.
Evo šta je u kratkom intervjuu pred tracionalni koncert, rekao Aleknsandar Petrović, poznatiji kao Aca Seltik:
Kako teku pripreme za koncert u Domu omladine Beograda?
– Odlično! Sve je pod kontrolom i mogu da kažem da smo konačno u mogućnosti da se radujemo pogledu u skoriju budućnost. Donedavno, sve je ipak bilo pod znakom pitanja i vrlo nejasno, sada je već sve mnogo izvesnije i, naravno, kad se vraćate u svoje prirodno okruženje, a to su, u našem slučaju, bina i nastupi uživo, onda je sve mnogo opuštenije.
Iz dobro poznatih razloga, prošle su 3 godine bez tradicionalnog koncerta Kelta za Dan svetog Patrika, da li spremate neka posebna iznenađenja za publiku željnu da vas čuje i vidi uživo? Kako će biti koncipiran koncert?
– Ah, to je večito pitanje. Ovo je praznik koji ima svoj poseban ritam i koji apsolutno ne zavisi ni od čega sa strane. Pa, čak ni od set liste u tolikoj meri. Ono što je izvesno je da postoji takozvani aksiomski deo od nekih 15-20 pesama koje, prosto, moraju da budu izvedene na ovom koncertu. Promenljive u ovoj jednačini čini nekoliko pesama koje izvlačimo iz “šteka” specijalno za ovu priliku, pošto tom opusu prirodno pripadaju, a iznenađenja čine par pesama koje ćemo ipak, za sada, ostaviti pod oznakom “top secret”, tek toliko da ne pokvarimo iznenađenje. Ali, kakvih pesama!
Nastupom u Domu omladine započinjete i obeležavanje 30. rođendana benda – kada pomislite na tri decenije staža Kelta, šta je ono najvrednije što pamtite i što vam najviše znači u karijeri?
– Pamtim sve! Svaki nastup, svaki put, svako koncertno mesto… A najvrednije je to što smo ostali normalni, što nismo umislili da smo neke “zvezde”, što i dalje teramo našu priču, onako, tvrdoglavo i beskompromisno. Uostalom, sve to može da se podvede pod jednu reč – sloboda! Slobodni smo da radimo ono što volimo onako kako želimo, a da usput možemo da idemo i na pijacu i da se vozimo gradskim prevozom i da budemo ono što jesmo i na bini i van nje. A to je luksuz koji retko ko ima.
Šta je “tajna” vašeg uspeha kod publike? Dobra muzika je svakako preduslov, ali nemaju svi bendovi tako verne fanove i publiku koja je toliko posvećena i koja se podmlađuje – kako vi gledate na to?
– Nije to neka tajna. To je pitanje poverenja. Naravno, ovo je sublimat raznih stvari spakovanih u ono što se zove pesma ili album, od ideje, preko teksta i muzike, do produkcije, video spota i imidža, ali ako vam ne veruju kad im nešto kroz tu pesmu ili album poručite – ćao! Frontmen zna da je dobar i da je bend dobar onda kada mu publika veruje u svaku izgovorenu reč. A ja nisam tip koji će da se folira i da laže publiku, a još manje da glumata. Ako otpevam nešto budite ubeđeni da to i mislim!
Dugačka i uspešna karijera je za vama, a kakvi su planovi za budućnost? Spremate li novi album? Gde će publika još moći da vas čuje ove godine?
– Posle svega što se izdešavalo u poslednje tri godine, planovi se svode na svirati, svirati, i još svirati. Ima podosta već zakazanih koncerata, neka mesta dobro poznajemo, ali, verovali ili ne, ima mesta u kojima ćemo sada prvi put svirati. I to je ono neverovatno i oduševljavajuće, da i posle 30 godina na bini još ima mesta za prvi put! A što se albuma tiče, biće ga! Konačno smo došli do toga da izbacimo pravi Live album. Mislim, bend koji važi za jedan od najboljih bendova uživo a da nema Live album! Stvarno besmislica. E, zato izlazi naš koncertni album kojim ćemo krunisati tridesetogodišnjicu rada i to samo i isključivo kao vinilno izdanje! Ploča i ništa drugo! Pa, k’o u stara dobra vremena, ko ima gramofon…
Publika u Srbiji voli irsku muziku i kulturu, šta su, po vama, spone naše dve kulture, tradicije, naroda…? Odakle toliko osećanje bliskosti sa kulturom zemlje koja nam nije geografski bliska?
– E, to su stvari koje ne mogu da se objasne racionalno. Svakako, ja duboko verujem u zajednički koren iz koga smo proistekli i jedni i drugi. Uostalom, većinu mesta u Srbiji su osnovala Keltska plemena, čiji je deo nastavio svoj put ka Bretanji, Irskoj, Škotskoj, Velsu… Mali Skordisci su ostali ovde, a Veliki Skordisci (čitaj: Asteriks i Obeliks, ili, kako su se u prvom izdanju na našem jeziku zvali, Zvezdoje i Medoje, i bejahu stari Sloveni) su otišli dalje na zapad da bi tamo izgradili sve ovo što danas poznajemo pod zajedničkim imenom Keltska kultura. Nepobitno je da se jedan deo naših predačkih korena nalazi pod imenom Skordisci, i da je ugrađen u naš DNK. E, taj deo našeg potpražnog sećanja prepoznaje arhetipski zvuk i reaguje na njega. Neko burnije, neko manje burno, ali reaguje. Meni bolji dokaz od toga ne treba. Plus, ceo rokenrol je proistekao iz Irske muzike na ovaj ili onaj način, naravno, uz još poneku primesu drugih muzika sveta, i samim tim dao osnovu popularnoj muzici. Kad sve to saberete, eto odgovora.
