Unesco će uvrstiti berlinsku tehno scenu na listu nematerijalne svetske baštine, zajedno sa još pet nemačkih kulturnih tradicija.
Ustanovljena 2003, lista nematerijalne svetske baštine ima za cilj da očuva kulture, tradicije i izraze, koje obuhvataju muziku, uverenja, rukotvorine i narodne svetkovine.
Kako su zaista nastali stihovi za “Heroes”, pesmu Dejvida Bouvija koja je pomogla da se sruši Berlinski zid…
Berlin je odavno poznat po živopisnoj klupskoj sceni, koja se razvila devedesetih i postala simbol izdržljivosti i optimizma, nakon pada Berlinskog zida.
– U godinama nakon ujedinjenja, trećina nekadašnjeg Istočnog Berlina bila je prazna. Tamo niko nije živeo. Bio je to grad duhova. Zato su mladi ljudi počeli da zauzimaju ta mesta. Videli bi prazno skladište ili staru fabriku i zauzeli je – kaže Tobijas Rap, putopisac i novinar kulture za NPR.
Na takvim mestima organizovale su se velike žurke, po kojima je prestonica Nemačke u decenijama koje su usledile, postala poznata. Međutim, poslednjih godina, nakon početka pandemije, opstanak mnogih berlinskih klubova bio je pod znakom pitanja, piše Euronews..
Zatvara se Berghain, kultni berlinski klub za ljubitelje rejva, elektronske muzike i seksa
Time što je rejv scena dobila priznanje Unesca, omogućiće joj da pristupi državnim sredstvima i subvencijama, kao i programima zaštite.
“Priznanje berlinske tehno kulture kao svetskog nasleđa pod zaštitom Uneska je još jedna prekretnica za tehno producente, umetnike, klupske operatere i organizatore događaja”, saopštili su iz Komisije za klubove Berlina.
“Odluka će pomoći da se klupska kultura prepozna kao vredna. Dok su opere, pozorišta i koncertne hale odavno prepoznate kao deo kulture, muzički klubovi bore se da ih uvaže”, dodaje se u saopštenju.
Pored rejvova, Unesvo je odlučio da zaštiti još nekoliko nemačkih tradicija:
Na listi je sada i alpinizam u Saksoniji, a Unesko posebnu pažnju poklanja takozvanom “bofenu”, odnosno spavanju pod vedrim nebom za planinare i kampere, obično ispod neke stene. “Bofen”, je inače, saksonska reč za duboko i čvrsto spavanje.
Tradicionalno a cappella pevanje u tri do četiri glasa, uvaženo je kao važan vid umetničkog izražavanja Finstervalda.
Zimska parada u Bavariji poznata kao Perhtenlauf, podrazumeva da se ljudi maskiraju u čupava čudovišta, a prema verovanjima donosi dobru sreću.
Tradicionalni vez poznat kao “švalm” je vezenje delikatnih motiva belim koncem na lanenoj tkanini.
Slatko vino od jabuka, koje se pravi još i od krušaka i dunja, poznato kao “viez” takođe je dodato na listu.
Njegova proizvodnja “osnažuje biodiverzitet i oblikuje kulturni pejzaž oblasti na kojoj se govori mozelfrankonskim jezicima”, zaključuju iz Uneska.
