U kakvom ćemo svetu živeti u vrlo bliskoj budućnosti kada nam na naplatu dođu posledice toksične sadašnjosti? I kako će u takvom svetu izgledati potraga za slobodom, srećom i ljubavlju? To su ključna pitanja koja postavlja “Atopija”, drugi roman Ivana Đurđevića, u izdanju izdavačke kuće Presing.
Kao što i dolikuje pravoj distopiji, glavni junak ovog romana nema ime. “On je broj 36. Ljudi su izgubili vlastita imena. Postali su brojevi”., piše o “Atopiji” legendarni Žikica Simić, psiholog, publicista, čuveni radio voditelj i autor nekoliko kultnih emisija:
– Broj 36 kao da je na stranice “Atopije“ došao iz neke rok pesme. Nekako je nesnađen, usamljen, dezorijentisan, frustriran, izgubljen, “suviše osetljiv za taj svet”. On je čovek “starih načina”, kako je tu vrstu ljudi definisao Volon Grin. “Čudno i zbunjujuće stvorenje”, reklo bi se, neprilagođeno svetu oko sebe.
A svet oko njega “stigao je na pola puta do najmračnijih vizija Orvela, Hakslija i Zamjatina“, kaže jedan lik iz ovog romana, čija se radnja, inače, dešava 2030. godine. Budućnost nam je – kao što se vidi i iz ove vremenske perspektive – veoma svetla.
“Umesto morala, filozofskih i vrednosnih sistema zasnovanih na višemilenijumskoj tradiciji, umesto humanizma, empatije i ljubavi, svetom će vladati algoritmi, veštačka inteligencija i statistika.
Pročitajte “Plastelin” Ivana Đurđevića… Peca Popović jeste, za jednu noć, i evo šta je rekao
Konzumerizam će postati sveopšte prihvaćena religija. „Gramzivi, beskrupulozni akcionari globalnih konglomerata“ gospodariće ljudskim životima. Njihovi profiti biće mera svih stvari. U tom distopijskom ambijentu živi glavni junak romana. Neobičnim spletom okolnosti jedan daleki proplanak – u “području bez signala”, van domašaja interneta, društvenih mreža i Velikog Brata – postaje poslednje utočište Broja 36 i njegove ortakinje (ljubavnice, srodne duše) Broja 35.”, piše Žikica Simić i zaključuje:
“Đurđevićev roman je egzemplar negativne utopije. Po tom svojstvu je “redak zver” u srpskoj književnosti. Zastrašujuća diskrepanca između tehnološkog napretka i civilizacijskog sunovrata je u njemu predstavljena na način dostojan najvećih svetskih majstora ovog žanra. A verujem da bi i Radoje Domanović i Borislav Pekić s poštovanjem i odobravanjem podigli svoje šešire za mladog kolegu”.
Roman “Atopija” ovih dana stiže u knjižare, a biće prepoznatljiv i po atraktivnim koricama koje su radili Zoran Stojković i Aleksa Vasović iz studija Origami.
