Veštačka inteligencija već neko vreme piše tekstove, slika portrete i pravi video-klipove. Ali, poslednjih meseci, debelo je ušla i u muziku. Internet je preplavljen “izgubljenim pesmama” kultnih bendova, “zaboravljenim demo snimcima” i “neverovatnim obradama” koje nikada nisu postojale.
Prva globalna studija: Veštačka inteligencija značajno će ugroziti prihode autora u sledećih pet godina…
Iako zvuče uverljivo, većina tih snimaka delo je AI modela koji generišu vokale i instrumente na osnovu postojećih pesama. Evo kako da ih brzo prepoznate i ne nasednete.
1. Glas koji je previše savršen – i previše dosadan
AI može da rekonstruiše glas pevača gotovo savršeno, ali ne i njegovu emociju.
Ako vokal zvuči “hladno”, bez udaha, bez slučajnih mikro-grešaka, ako se svaki slog izgovara identično, gotovo sigurno je reč o veštačkoj inteligenciji.
Kod pravih snimaka čuju se sitni trzaji, neravnomeran dah, šum mikrofona i izražena dinamika između stihova. AI pevači deluju kao da “plutaju” iznad muzike, a ne kao da su deo nje.
2. Bubnjevi i bas – sterilni i robotski
Bubnjevi su najlakši način da se prepozna lažnjak.
AI često koristi generičke semplove koji se ponavljaju bez prirodne varijacije.
Ako svi udarci zvuče potpuno isto – bez razlike u jačini, tonu ili prostoru – nema tu pravog bubnjara. Isto važi i za bas: pravi basisti “kasne” za ritmom za deliće sekunde, dajući pesmi groove. Kod AI snimaka sve je savršeno u milisekundu, i time potpuno beživotno.
3. “Nalepljene” gitare
Gitara u AI pesmama često zvuči “nalepljeno” preko ostatka numere.
Ako ton gitare zvuči kao moderna digitalna simulacija, a snimak je navodno datirn u šezdesete ili sedamdesete, to je crvena zastavica.
Stari snimci odaju analogni šum, klikove trake i prirodan raspored instrumenata u stereo prostoru. AI sve to “pegla” do besmisla.
4. Produkcija bez duše
AI ne zna šta znači “studio”.
Stari snimci imaju ograničen stereo, čuje se prostor u kome su svirani, dok AI proizvodi sterilni, digitalni miks sa savršenim balansom.
Ako čuješ “zaboravljeni demo iz 1971.” koji zvuči kao moderni remaster sa Spotify-ja, onda znaš na čemu si.
5. Tekst i dikcija odaju poreklo
AI modeli često greše u akcentima, rimama i naglascima.
Ako pevač koristi reči koje ne postoje u njegovom jeziku, ili ih izgovara kao da ne zna šta znače, vrlo je verovatno da tekst nije napisalo ljudsko biće.
Kod “AI obrada” često se ponavljaju besmislene fraze, rečenice koje ne vode nikuda, ili stihovi bez pravog emotivnog naboja.
Vil Smit optužen da je veštačkom inteligencijom dodavao fanove na snimke s koncerta…
6. Proverite kontekst – da li je uopšte moguće?
Pre nego što podeliš “neverovatni demo Nirvane iz 1993.” ili “izgubljenu obradu Beatlesa od strane Black Sabbath iz 1968.”, sačekaj malo.
Da li su ti bendovi tada uopšte postojali u toj postavi?
Da li su imali pristup studiju?
Postoji li makar jedan intervju, bootleg, ili set-lista koja potvrđuje da je ta pesma postojala?
Ako je odgovor “ne”, to je definitivno AI.
One of the best covers ever: Deep Purple’s 1968 cover of The Beatles’ ‘Help.’pic.twitter.com/3TEiCSrrDz
— Music and lyrics! 🎙️🎵🎸🎼🎹🤘 (@somethingrand77) October 10, 2025
7. Najbrži trik: Testirajte snimak
Ako niste sigurni, pustite pesmu kroz Shazam.
Ako aplikacija ne prepoznaje pesmu, iako a vokal i instrumenti zvuče kao poznati bend, gotovo sigurno je reč o AI kreaciji.
Originalni snimci uvek imaju neki audio otisak u bazi.
Konačno, AI jeste fascinantan alat, ali i opasan falsifikator. U svetu u kojem svako može da napravi “novu pesmu Beatlesa” ili “duet Kurt Kobejna i Džonija Štulića”, istina postaje pitanje pažnje, a ne tehnologije.
Zato slušajte pažljivo, sumnjajte u ono što je “predobro da bi bilo stvarno” i ne dozvolite da vam algoritmi prodaju nostalgiju koja nikad nije ni postojala.
