Kultni šefildski bend 65daysofstatic nastupiće na Exitu 4. jula, neposredno pre headlinera, The Cure. Ali nema ni trunke dileme da će dobar deo publike na Tvrđavi, te noći, pred binom biti upravo zbog njih.
Jer, 65daysofstatic spadaju među one malobrojne bendove koji su takozvanoj popularnoj muzici doneli nešto sasvim novo i stvarno drugačije.
Iza sebe imaju šest studijskih albuma, nekoliko maksi singlova i objavljenih numera, među kojima se izdvaja saradnja upravo sa Robertom Smitom, frontmenom grupe The Cure. Flertujući sa post rock muzikom i elektronikom, bez straha od nepoznatog i eksperimentisanja, ovaj bend iz Šefilda na inovativne načine koristi čari savremene tehnologije. Naime, osim što su objavili kompoziciju beskonačnog trajanja preko jedne platforme za kodiranje, ova jedinstvena muzička četvorka dobila je prestižni zadatak da komponuje originalni soundtrack za video igru “No Man’s Sky”, koja predstavlja pravi fenomen među gejmerima, ali i kritičarima i muzičkim fanovima.
Prati ih glas da su fenomelan bend uživo, a pred nastup na Exitu, Headliner je imao priliku da porazgovara sa ovim izuzetnim muzičarima koji, realno, imaju “najluđe” fanove na svetu. Prvo pitanje, naravno, bilo je upravo to…
Šta su to, ili ko su to, 65kids?
– Neki naši stvarno veliki i dugogoinji fanovi sebe nazivaju 65Kids. Jednom su nas svi pratili tokom čitave turneje u mini-busu. Ovih dana okupljaju se širom sveta. U nekim malim, nazovimo ih “džepovima”. Nekada smo na našoj web stranici imali “oglasnu tablu” na kojoj su svi visili. Ne mogu tačno da se setim da li smo ih mi jednom tako nazvali ili su sami došli do tog pojma. To nije ekskluzivni klub, bilo ko može da se pridružiti. Sve što vam treba je ljubav prema čudnoj i bučnoj muzici.
Da li uopšte ima smisla definisati muziku koju vi stvarate?
– Da, iako mi to radimo loše. Verovatno je bolje kada to rade neki drugi ljudi. Muzika je, sama po sebi, samo organizovana buka. Svako korisno ljudsko značenje u njoj je konstituisano kroz društvene odnose sa ljudima koji slušaju/govore o/ plešu /dolaze/gledaju nas kako izvodimo muziku. Muzičke definicije će uvek biti reduktivne, jer ono što je bitno za muziku je da može da postoji izvan i iznad jezika. Ali društveni proces pokušaja stvaranja i širenja muzičkih definicija pomaže nam da stvorimo te male društvene solidarnosti kroz kulturu koje ponekad mogu da nam poprave dan.
U vašoj muzici, mnogo toga je inspirisano različitim žanrovima i umetnicima, međutim, koga biste nazvali svojom najvećom inspiracijom?
– Ne znam to, ali je sigurno da ne postoji hijerarhija onih koji su na nas uticali. Pisci ili slikari ili filmovi ili politika ili prijatelji… sve je to na nas imalo direktan uticaj, kao i muzičari i nečija muzika.
Dolazite iz Šefilda, grada čelika i biznisa, koliko takvo okruženje utiče na vašu muziku?
– Više nego što i sami shvatamo. Ne pokušavamo da eksplicitno ubacimo svoj geografski identitet u muziku, i kao profesionalci nismo zadovoljni kada je taj identitet “preveliki”. To seme se onda često prilagođava tradiciji i nostalgiji, nacionalizmu i patriotizmu. Mi smo mnogo više u ideji “bez granica”. To će reći da je Šefild kul mesto sa mnogo velikih ljudi i mnogo drveća i mnogo pravovremenih podsetnika o laganom rasklapanju modernih ideja od strane mehanike kasnog kapitalizma.
[accordion title=’Ni United, ni Wednesday, već…’ open=’true’] Sheffield United ili Sheffield Wednesday?
– Manchester City. Konfliktna osećanja o finansiranju preko novca od nafte su su veoma uključena u ovu odluku.[/accordion]
Obišli ste ceo svet, gde publika najbolje razume vašu muziku?
– Na svim 65daysofstatic nastupima na raznim mestima širom sveta.
Ako biste opisali sebe u 5 reči, koje bi to reči bile?
– Sixty five days of static.
Da li biste nam otkrili misteriju, kako je nastalo ime vašeg benda?
– Ne hvala. Pa gde je onda zabava u tome?
Vaš muzički izraz se menja iz albuma u album, jeste li ikada poželeli da prestane da eksperimentiše i da se držite jednog muzičkog pravca?
– Nama to ne izgleda kao eksperiment. Osećamo se kao da smo uvek sledili svoj muzički proces. Neki bendovi mogu da se izvuku držanjem unutar određenog skupa parametra, zauvek ih prerađujući i oblikujući. I to je u redu. Ali za nas, verovatno bi se s tom metodom osećali kao da se stalno ponavljamo i dobili bismo nešto dosadno/uznemirujuće/pokidano.
Da li vi pratite svetske muzičke tokove, ili oni prate vas?
– Nemam pojma šta to znači. Nisam siguran da postoji mnogo toka u našem pravcu.
Koja je najveća razlika između vašeg zvuka na snimcima i nastupa uživo?
– Trudimo se da maksimalno iskoristimo obe forme. Dakle, da ostane zapisano, koristimo činjenicu da u studiju možemo da posvetimo mnogo veću pažnju dizajnu zvuka, upotrebimo najbolje tehnike snimanja koje nam omogućavaju da ne moramo sve da odsviramo iz jednog tejka, da ne budemo ograničeni brojem instrumenata koje četvorica ljudi mogu da sviraju u isto vreme, i tako dalje… Nasuprot tome, u nastupima uživo nastojimo da maksimalno iskoristimo pesme koje imaju taj element performansa i kontekst u kome publika na koncertu sluša muziku.
[infobox title=’Energiju 50 nastupa sabićemo u tih 45 minuta na Exitu’]
Šta publika na Exitu, koja vas nikada ranije nije čula uživo, može da očekuje?
– Nedavno smo preuzeli mnogo različitih projekata i dugo nismo svirali uživo. U stvari, Exit je jedan od samo dva naša živa nastupa u 2019. Tako da možete očekivati da ćemo svirati sa energijom od oko 50 nastupa, koju ćemo sabiti u 45 minuta, ili koliko već dugo budemo svirali![/infobox]
Dolazite na Exit na poziv benda The Cure. Već ste mnogo puta nastupali sa njima, kakva to posebna veza postoji između vas?
– Bili smo sa njima na turneji po Evropi i Americi još 2008-2009. I sjajno smo se proveli. Od tada, Robert je pevao na jednoj od naših pesama (“Come to Me”, sa “We Were Exploding Anyway”, 2010) i od tada smo nismo bili u posebnom kontaktu. Ova pozivnica je za nas bila lepo iznenađenje. Uvek smo se divili The Cure jer su koristili svoju slavu da pomognu da i manji, nepoznati bendovi sviraju pred velikom publikom kakvu imače sami ne bi uspeli da privuku.
Prvi put dolazite u Srbiju, šta znate o našoj zemlji i kakva su vaša očekivanja?
– Veoma, veoma smo uzbuđeni zbog posete Srbiji. Ne znamo mnogo, ali postoji euklidski ritam poznat kao “srpska ogrlica”, koja je ili 4 ili 5 jedanaestina, i postoji u srpskoj narodnoj muzici. I ako postoji jedna stvar koju čitaoci ovog intervjua treba da znaju, to je da su 65daysofstatic sakupljači tih čudnovatih vremenskih potpisa. Definitivno smo napisali gomilu pesama za sve ove godine, a ako su neke od njih zasnovane na korenima srpske narodne muzike, onda su naša očekivanja opasno visoka.
Bend postoji već 18 godina, kako vidite sebe za 18 godina?
– Ako se ovako nastavi, uglavnom ćemo se smatrati srećnima ako ne budemo klimatske izbeglice.
Šta ćete biti kada porastete?
– U nevolji.
A.S.I. za HL
