Koncept izložbe “43 zalaska“ zasniva se na stvaranju prostora sopstvene utehe, a naziv projekta potiče iz citata književnog dela “Mali princ“.
“Jednog dana sam video četrdeset tri puta kako sunce zalazi… Znaš, kada je čovek jako tužan, onda voli sunčeve zalaske“
Traganje za sigurnošću i ostvarivanje iste manifestuje se u apstraktnim prostranstvima geometrizovanih formi.
Inicijalna ideja autorke, Teodore Nikolić, je kreiranje jednog unikatnog sveta – planete, prostora. To je prostranstvo u kome ograničenja ne postoje.
Mesta, predstavljena u okviru ovog ciklusa slika, dočarana su geometrijskim čistim bojenim formama, a korene imaju u klasičnom euklidskom prostoru. Ona su lišena ljudskog prisustva i na taj način samostalno deluju na posmatrača.
Prizori, poput kadrova sveta koji je od nekud poznat, svojim arhitektonskim elementima teže da pojedinca izoluju od svakodnevnih spoljašnjih pritisaka i nesigurnosti, dok prostorna instalacija pruža fizički kontakt sa nefizičkim svetom predstavljenim na platnima.
