Postoje brojna pravila i uvreženi stavovi koje, čini se, podjednako slepo prihvataju i amateri i iskusni fotografi.
Većina ih je nekad poverovala u jedan ili više mitova o fotografiji, posebno u ranim danima bavljenja ovom umetnošću, kada posvećeno pratiš svaki savet koji ti da neko (naizgled) iskusniji.
Od opreme koju moraš da poseduješ do sadržaja koji mora da se nađe na tvojoj web stranici, blog Wix Photography odabrao je 10 najčešćih pogrešnih shvatanja na koje padaju ljubitelji dobre fotke, kako bi bacio novo svetlo na njih i ispitao koliko su zaista istiniti.
Biti fotograf je tako lako
Napraviti fotografiju je lako, ali biti fotograf sigurno nije. Svako može da pritisne dugme, ali hvatanje istinski impresionirajućih kadrova zahteva prilično iskustva, veštine i posvećenosti. Kompleksnost fotografije je možda nešto što samo fotografi shvataju, jer njeni izazovi obično prođu nezapaženo kod neistreniranog oka.
A da ne pričamo tek o tome koliko je teško započeti fotografski posao! Kao da je svako uveren kako živiš od toga što napraviš par fotki vikendom, bez i razmišljanja o svim menadžerskim veštinama, marketinškim naporima i časovima sređivanja fotografija koji stoje iza toga.
Vrhunske fotografije zahtevaju skupu opremu
Kao što te kupovina skupocenog klavira neće učiniti dobrim muzičarem, bacanje hrpe novca na skup aparat neće te pretvoriti u dobrog fotografa. Kako je rekao Ansel Adams: “Najvažnija komponenta kamere je 12 inča iza nje”. I dok profesionalna oprema omogućava veću fleksibilnost i konzistentnije rezultate, što može da pomogne pri lakšem dobijanju angažmana, na kraju ipak sve zavisi od veštine i znanja fotografa.
Zato, pre nego što potrošiš hiljade novčanih jedinica na fensi aparate ili objektive, izvuci maksimum iz opreme koju poseduješ. Savladaj svaku njenu funkciju i opciju i investiraj u širenje svog obrazovanja. Ne moraš da gledaš daleko kako bi video bezbroj loših fotografija napravljenih vrlo skupom opremom ili zadivljujuće kadrove uhvaćene smartfonom. Na kraju krajeva, ovaj mit su razbili i neki praktični (a zabavni) eksperimenti.
Napravi koliko god možeš fotografija
Zvana i “spray and pray“ (šaraj i pomoli se), ova tehnika pretpostavlja da će pravljenje hilada konsekutivnih fotografija uvećati šansu da dobiješ onu jednu koja se izdvaja. To može da zvuči kao dobra ideja, ali u stvarnosti obično dovede do manje zanimljivih fotki i mnogo više rada na njihovom sređivanju.
Ograniči se na određen broj fotografija dnevno, kao da u stvari snimaš film. Pažljivo razmatranje svake ekspozicije dovešće do mnogo boljih kadrova i, naravno, uzeti manje vremena za pregledanje i obradu.
Treba ti ogroman portfolio
Možeš da padneš u iskušenje da aplouduješ stotine fotki dnevno na svoju web stranicu kako bi klijenti videli sve što radiš, ali kad je u pitanju predstavljanje sopstvenog rada, biraj kvalitet pre kvantiteta. Selektuj samo najbolje radove iz stila ili žanra kojim želiš da se baviš. Konkretno – ne pravi galeriju novorođenčadi ako želiš da te angažuju isključivo kao sportskog fotografa, bez obzira na to koliko su te bebe slatke.
Klijenti ne žele da skroluju kroz desetine pejzaža ili portreta – oni žele samo da vide šta si sposoban da uradiš. Ako imaš bogat portfolio, podeli svoje fotografije na društvene mreže i linkuj te kanale na svoju stranicu kako bi posetioci mogli da odu tamo ukoliko žele da vide više tvojih radova.
Manual je najbolji mod rada
“Nisi pravi fotograf ako ne koristiš manual (ručni) mod rada!” Jesi li čuo/čula to nekad renije? Evo u čemu je stvar – definitivno bi trebalo da naučiš kako da fotografišeš u manual modu. To je deo savladavanja upotrebe opreme i drastično će povećati tvoje tehničke veštine. To, međutim, ne znači da treba da zalepiš dugmiće svog aparata za ovaj mod kako bi izbegao korišćenje drugih podešavanja.
Svaka scena ili subjekt dolaze sa specifičnim zahtevima, a to ponekad uključuje brze odgovore na uslove koji se ubrzano mijenjaju. Ne oklevaj da iskoristiš podešavanja blende ili zatvarača ako razvoj događaja to zahteva, jer se najbolji mod bira shodno situaciji.
Izbegavaj da fotografišeš pri lošem svetlu
“Loše svetlo” je samo po sebi mit – svako svetlo je dobro svetlo. Zato, kada ljudi kažu “ne mogu da fotkam danas jer je kiša/oblačno/presvetlo“, u stvari govore nešto mnogo bliže rečima “mrzi me da učim kako da izvučem maksimum iz ovih vremenskih uslova“. Ne posmatraj uslove osvetljenja kao ograničenje, već kao izazov da svoje veštine izdigneš na još viši nivo.
Na primer, oblačni dani su odlični za fotografisanje pejzaža i portreta zbog odsustva kontrasta. Radiš po jakom dnevnom svetlu? Fokusiraj se na senke, bilo tako što ćeš fotkati u senci ili hvatati oštar kontrast u odnosu na svetlo. A ako si direktno suočen sa suncem, traži zanimljive siluete.
Neka horizont uvijek bude ravan
“Šta?! Ovo nije mit! Održavanje ravnog horizonta je jedna od osnovnih stvari”, mogao bi neko reći, i biti u pravu. Zaista, u većini slučajeva, horizont treba da ostane ravan. Ali, postoji i više od nekoliko odstupanja od ovog “osnovnog“ pravila.
Horizontalne linije unose stabilnost u kompoziciju, što u nekim slučajevima može da dovede do gubitka osećaja za pokret. To je velika stvar kada su u pitanju sportske ili fotografije akcije, jer je hvatanje pokreta glavni faktor u ovakvim kadrovima. Ove kompozicije bi mogle da dobiju mnogo naginjanjem aparata, jer dijagonalni horizont doprinosi visokodinamičnim uglovima koji mogu da perfektno zarobe prirodu subjekta.
Ne stavljaj subjekt u sredinu
Pravilo trećina, zlatni presek, Fibonacci… Sve ove teorije su mudre smernice pri učenju kako se aranžira vrhunski kadar, ali neka te ne bude strah da eksperimentišeš u svojim kompozicijama. I da, to može da podrazumeva i postavljanje subjekta u sredinu.
Šabloni i simetrija su deo prirode i veliki mamac za oko, ne propusti priliku da uhvatiš očaravajući kadar samo zato što si previše fokusiran na poštovanje pravila.
Moraš da koristiš stativ
Stativ može da bude tvoj najbolji prijatelj ili tvoj najgori neprijatelj. Njegova upotreba će imati veliki uticaj na oštrinu fotografija i omogućiće istraživanje novih perspektiva, brzina zatvarača, pa čak i žanrova. Ipak, preveliko oslanjanje na stativ (ne doslovno) može i negativno da utiče na tvoj rad.
Fotografi ponekad imaju tendenciju da postave stativ pre nego što isplaniraju kadar, što značajno sužava mogućnosti. U drugim slučajevima, oni jednostavno ostave svoj aparat kada god ne mogu da ponesu i stativ ujedno, čime propuste mnoštvo prilika za fotografisanja koje se usput pojave. Ne plaši se da prosto držiš svoj aparat ili iskoristiš zid ili stenu kada nemaš stativ uz sebe.
Obrađivanje je varanje
Postoji široko rasprostranjena zabluda kako je obrađivanje fotografija rođeno sa Photoshop softverom, iako je, ustvari, nastalo paralelno sa samom fotografijom, pre više od dva veka. U počecima, fotografi su koristili razne tehnike kako bi izmenili svoje kadrove u mračnoj komori, uključujući eksponiranje i spaljivanje, grebanje negativa, zamućivanje, airbrush i kolor korekcije.
Većina fotografija zahteva malo naknadne obrade kako bi se iz njih izvukao puni potencijal, posebno ako fotografišeš u RAW formatu (što bi i trebalo da radiš), gde su rezultati često prilično mlaki. Oni koji tvrde da im sve “izgleda kako treba već na kameri” verovatno fotografišu u JPG formatu, što u praksi znači da je fotografija prosto automatski obrađena već unutar samog aparata. Obrađivanje je deo procesa digitalne fotografije, baš kao što je mračna komora deo analognog postupka. Samo se pobrini da ne preteraš u tome.
HL/Izvor: bosonoga.com
