O njemu bi knjige mogle (i trebalo bi) da se pišu, ali mi smo izdvojili deset (od hiljadu i dest) stvari zbog kojih je bio i ostao – legenda.
- “Uličar sam sa pedigreom, oni koji imaju u sebi neki delić duše” – rekao je jednom prilikom o sebi.
- Mnogo puta se dešavalo da ostane gladan i nije imao šta da jede. Odlazio je do Ateljea 212, a tamo, kada bi ga video, njegov drugar Dragan Nikolić bi ustao i podelio sa njim novac koji je u tom trenutku imao.
- Bio je fudbaler Bulbuldera i Crvene zvezde, ali oprobao se i kao hokejaški golman Partizana.
- Autor je scenarija za film “Poslednji krug u Monci”.
- U jednoj kafanskoj tuči izgubio je oko. Od tada, vrlo često je u javnosti nosio povez na njemu, koji je u neku ruku
postao njegov zaštitni znak. - Posle oka, izgubio je i desnu ruku i levu nogu. Jednom prilikom lekar se našalio sa njim da više nema ni jedan uparen organ, da bi mu Prele sarkastično odgovorio da još uvek ima mu*a.
- Napisao je i otpevao pesmu “Tesna koža” za istoimeni film koji važi za jedan od najboljih u jugoslovenskoj kinematografiji.
- Igrao je i pevao u kultnoj predstavi “Kosa” 1969. godine.
- Njegov omiljeni pisac bio je Čarls Bukovski.
- Neposredno pred smrt rekao je: “Danas više volim muziku nego kada sam se njome bavio. Za mene je muzika najjača i najozbiljnija umetnost. Kada bih birao, muziku bih izabrao ponovo, u šta doskora nisam verovao. Muzika mi je na izvestan način spasla život, ali i uništila. Tako da smo muzika i ja na nerešeno” – ispričala je njegova ćerka Milica Prelević svojevremeno za medije.
A ako vas zanimaju suvi podaci, to izgleda ovako… Muzikom je počeo da se bavi profesionalno 1965. godine i bio je član grupa Orkani, Juniori, Siluete Tomija Sovilja i Vizije.
Od 1968. godine je bio član Korni grupe, a potom je nastupao i kao solista u zemlji i inostranstvu. Bio je član Udruženja džez muzičara, pisao tekstove za rok i džez kompozicije i snimio je nekoliko ploča.
Prele je ostao uapamćen i po pojavljivanju u predstavi “Kosa” u beogradskom Ateljeu 212 1968. godine.
Svoj prvi album “Na oštrici brijača” objavio je 1982. godine uz pomoć Bore Đorđevića, tromboniste Kireta Mitreva, klavijaturiste Laze Ristovskog, gitariste Enesa Mekića, basiste Nenada Stefanovića Japanca, bubnjara Vladimira Furduja, trubača Stjepka Guta i glumca Slobodana Aligrudića. Sa ploče su se izdvojile pesme “Majko, na šta liči tvoj sin” i obrada hita sarajevskih Indeksa “Jutro će promijeniti sve”.
Desetak godina kasnije 1991. godine, izdao je svoj drugi album “U redu, pobijedio sam”“, na kojem su svirali čuveni trubač Duško Gojković, kontrabasista Miša Blam, klavijaturista Miša Krstić i poznati džez bubnjar Lala Kovačev. Na albumu su neki hitovi sa prethodne ploče i obrade poznatih džez standarda.
Posljednje tri decenije Prelević je objavljivao priče i eseje u NIN-u, Književnim novinama, Dugi i drugim listovima, a napisao je i tri knjige.
HL
